Srbijo drži se Pupinovog sistema vrednosti, to je jedini put napretka!
Mika Špiljak
Mika Špiljak kao izuzetna politička ličnost i blizak saradnik predsednika Tita bio je zadužen u Jugoslaviji, koja je tada bila jedna od lidera zemalja u razvoju u borbi za pravednije međunarodno - ekonomske odnose, da sprovede dve rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Prvu iz 1961. 1713(XVI) koja govori u prilog tome da treba menjati međunarodne propise, naročito patentni sistem da bi se sprečila dalja eksploatacija zemalja u razvoju putem tehnologije. Druga rezolucija je preporuka Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija zemljama u razvoju da Inovacijskim pokretima pokušaju da sopstvenim snagama dignu privredni razvoj na viši nivo što bi jačalo odbrambeni sistem od raznih zloupotreba pri transferu tehnologije na štetu siromašnih zemalja. Zato ga je Skupština 10.12.1974. izabrala za predsednika Inovacijskog pokreta u SFRJ. Ovu funkciju Špiljak je odlično obavljao jer je, kao bivši radnik u neposrednoj proizvodnji, izuzetan revolucionar i predsednik Jugoslovenskog sindikata, dobro razumeo ciljeve Inovacijskog pokreta i borbe za afirmaciju kreativnih radnika u neposrednoj proizvodnji. Svojim autoritetom brzo je ujedinio sve društvene snage u SFRJ da se bore za takve uslove gde će svaki radnik na svom radnom mestu tehnološkim inovacijama unapređivati proces proizvodnje i iskazivati inovacijski dohodak.
Inovacijski pokret u SFRJ je brzo ujedinio sve snage u Jugoslaviji i tako se borio kroz sistem Ujedinjenih Nacija da savremene tehnologije ne smeju biti privilegija samo razvijenog sveta kao što ni sirovine nisu bile povlastica samo siromašnog sveta ako želimo mir na zemljinoj kugli. Pokret se borio da svet krene brzim korakom napred u uspostavljanju hrišćanskih vrednosti. To znači najbolja pomoć zemljama u razvoju nije u donacijama, kreditima i povećanjem cena za sirovinu već da im se proda tehnologija po poštenim uslovima, koju bi oni dalje razvijali. Koliko je Špiljak podržavao Inovacijski pokret najbolje pokazuje njegovo prisustvo kao penzionera na Oktobarskim susretima 1989. u Užicu, na II Kongresu pronalazača Jugoslavije. Tada je podržavajući maksimalno Antu Markovića i Milana Pavića pokušano da se spasi raspad SFRJ jer su sve republike i pokrajine bile prisutne. Bio je to pokušaj da se ogromna mržnja između republika i pokrajina usmeri u borbu za ekonomski oporavak zemlje.
Dragutin Bošković
Prof.dr Dragutin Bošković, generalni direktor u to vreme moćne Uprave za patente, istaknuti privrednik, vrlo stručan čovek bio je ustvari idejni tvorac Inovacijskog pokreta. Godinama je bio uključen u reviziju Međunarodnog patentnog sistema Pariske konvencije kroz sistem Ujedinjenih Nacija. Skupština SFRJ ga je postavila za predsednika Izvršnog odbora Saveta Inovacijskog pokreta, gde je bio najbliži saradnik Mike Špiljaka. Bio je, kao predstavnik Jugoslavije u WIPO-u(Specijalizovana organizacija UN za Intelektualnu Svojinu) najstručniji čovek Pokreta. Uradio je, sa najvećim svetskim borcima za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih kao što je Patel iz Indije, međunarodna dokumenta koja su ograničavala moć transnacionalnih kompanija da eksploatišu siromašne zemlje pri transferu tehnologija. Tu u prvom redu mislimo na: Kodeks ponašanja transnacionalnih kompanija u oblasti međunarodnog transfera tehnologije, reviziju Pariske konvencije u korist zemalja u razvoju i Tipski nacionalni zakon zemalja u razvoju o patentima. Ova dokumenta je razmatrala Generalna skupština Ujedinjenih Nacija a NR Kina koja se tad otvarala prema svetu maksimalno ih je koristila.
Bio je uz Špiljaka, Iliju Vakića, Arpada Bogša mozak organizacije Međunarodne Konferencije “Pronalazaštvo kao faktor razvoja tehnologije u zemljama u razvoju” 1981. gde je prisustvovala 51 zemlja. Pošto je Jugoslavija primenila Tipski zakon na svojoj teritoriji koji se popularno zvao “Boškovićev zakon“ digla se ogromna prašina i Jugoslavija je bio izložena velikim pritiscima iz SAD i razvijenog sveta da se to ukine. Nažalost njegovom smrću ceo sistem izgradnje odbrambenog sistema zemalja u razvoju pri kupovini tehnologije počinje da se ruši.
Marjan Rožič
Dr. Marjan Rožič, predsednik Skupštine SFRJ i jedan od najzaslužnijih ljudi što je relativno brzo donešena odluka o uspostavljanju Inovacijskog pokreta u Jugoslaviji. Kao veliki Jugosloven odlično je razumeo borbu zemalja u razvoju za smanjenje jaza između bogatog severa i siromašnog juga. Bio je uz Špiljaka, Boškovića, Iliju Vakića predsednika Privredne komore Jugoslavije i druge sam Jugoslovenski vrh podrške ideje jednog velikog Vili Branta, kancelara Nemačke u uspostavljanju novog međunarodnog ekonomskog poretka u kom bi došlo do smanjenja tehnološkog jaza bogatih i siromašnih zemalja. Iako na visokoj političkoj funkciji uvek je imao vremena i čak mu je to bio prioritet da se bori za ubrzani privredni razvoj Jugoslavije. Ostaće upamćen kao skromna čestita i harizmatična ličnost, pravi Jugosloven.
Ilija Vakić
Uloga Privredne komore Jugoslavije u proglašenju Inovacijskog pokreta u zemlji je ogromna, gde je Ilija Vakić kao predsednik odigrao vrlo značajnu ulogu. Vakić se uvek i kao privrednik maksimalno zalagao za privrednu reformu koja će počivati na uvođenju tehnoloških inovacija u proces proizvodnje. Borio se za maksimalnu afirmaciju kreativnih radnika u prozvodnji iskazivanjem inovacijskog dohotka. Bio je ključni čovek u organizaciji međunarodne Konferencije “Pronalazaštvo kao faktor razvoja tehnologije u zemljama u razvoju“ održane 1981. u Beogradu gde su prisustvovale delegacije 51 zemalja u razvoju. Bio je pokrovitelj Oktobarskih susreta 1980.godine. Inovacijski pokret je prvih godina i bio tako snažan jer su ga podržavali ljudi poput Ilije Vakića, Mike Špiljaka, Dragutina Boškovića, Marjana Rožiča i drugih. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje.
Rajko Tomović
Izuzetna ličnost Inovacijskog pokreta, akademik Tomović je još 1953. kada je to bila hrabrost reći prvi čovek koji je javno ukazao na nepravdu koja se vrši prema Mihajlu Pupinu pripisujući mnoge naučne rezultate Pupina i drugih svetskih naučnika Tesli i na taj način stvarajući KULT Nikole Tesle. Njegov je predlog da se 12. Oktobar proglasi za Dan novatora Jugoslavije, kada je prijavljen najvažniji Teslin patent a da Pupina treba proglasiti sistemom vrednosti Pokreta.
U Glasniku 12 Fondacije se detaljno vidi Tomovićeva borba za Pupinovo delo.
Koča Jončić
Dr Koča Jončić, predsednik Matice iseljenika i istaknuti društveno-politički radnik, prihvatio je ideje akademika Rajka Tomovića i pokušao da ih realizuje obeležavajući godišnjicu Pupinovog rođenja. Pošto je propao pokušaj da se 1974. obeleži 120 godina Pupinovog rođenja Koča je počeo ozbiljne pripreme za obeležavanje 125 godina. Imao je ogromnih problema od kvazi patriota sve dok Josip Broz nije prihvatio pokroviteljstvo. Onda je sve krenulo izvanredno. U okviru Inovacijskog pokreta sa Špiljakom, Boškovićem, Rožičem dogovoreno je da se ide na obeležavanje 125 godina Pupinovog rođenja u Idvoru, naučni skup o Pupinovom delu u Novom Sadu i proglašenje 12.Oktobra za Dan novatora Jugoslavije u T.Užicu. Tako je započeto održavanje Oktobarskih Susreta koji su do danas organizovani 41 put. Susreti su kroz ove godine održani sa više i manje uspeha, najbolji su bili 1979.
Dragutin Zelenović
Za akademika Zelenovića se može reći da je bio jedan od visokih funkcionera državne uprave, vrhunski naučnik i veoma odan Inovacijskom pokretu. Zato je dobitnik Pupinove medalje i proglašen Počasnim građaninom Idvora. Njegovo ime je večno vezano za tehnološke inovacije koje su moćno sredstvo privrednog napretka.
Aleksandar Marinčić
Akademik Aleksandar Marinčić je najstručniji istaknuti član Inovacijskog pokreta koji je i najduže delovao u njemu, od njegovog samog početka. Veoma je dobro razumeo Teslino i Pupinovo delo, preveo je sa engleskog Pupinovu autobiografiju i napisao izvanredna objašnjenja svetskih naučnika koji su imali kontakt sa Pupinom. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje i izabran je za Počasnog građanina Idvora. Neposredno pred smrt, kada je proglašen u Srpskoj akademiji Nauka i Umetnosti za Počasnog građanina rekao je da mu je to najdraže priznanje i suzu je pustio.
Dušan Čkrebić
Za Dušana Čkrebića možemo reći da je možda odigrao najznačajniju ulogu da se ne ugasi Inovacijski pokret. Kao najuticajniji funkcioner iz Srbije u Federaciji razumeo je, posle smrti Boškovića, osnovne ciljeve Pokreta u pravcu stvaranja humanijih međunarodnih ekonomskih odnosa. Da nije sigurno bi tadašnji predsednik Vlade Branko Mikulić naneo ogromnu štetu Pokretu, pošto se ubrzo i raspala Jugoslavija. Dobitnik je Pupinove medalje koja mu je uručena u Idvoru 2011. kada je održao u ime svih nagrađenih sjajan govor.
Ante Marković
Najveći reformator Inovacijskog pokreta je inženjer Ante Marković, izuzetan stručnjak predsednik Jugoslovenske vlade koji bi tada, 1989. po rezultatima, da nije došlo do raspada SFRJ uveo našu zemlju u Evropsku Uniju. Bio je pokrovitelj Oktobarskih susreta 1989. na II Kongresu pronalazača Jugoslavije gde je govorio. Istaknuti privrednik, tvorać moćne fabrike “Rade Končar” u Zagrebu. Posobno dobro saradnju je imao sa Milanom Pavićem Predsednikom Privredne Komore Jugoslavije i potpredsednikom UO Fondacije Mladen Selak.
Milan Pavić
Milan Pavić jedna izuzetna ličnost Inovacijskog Pokreta koji je najzaslužniji što je Drugi Kongres Pronalazača Jugoslavije 1989 u T. Užicu uspešno održan uz prisustvo svih Republika i pokrajna bivše Jugoslavije. Kongres je pokazo koliko je Inovacijski Pokret u Jugoslaviji bio jak, čak se u jednom trenutku pomislio da može da spasi raspad zemlje.
Milan Pavić došao je za predsednika Privredne komore Jugoslavije u trenutku kad je Inovacijski pokret bio pomalo u krizi i on mu je, svojom vizijom istaknutog privrednika koji je razvio „Jugoturbinu“ Karlovac, povratio snagu. Bio je velika podrška Anti Markoviću u ekonomskim reformama i bio pokrovitelj Oktobarskih susreta 1988. Dobitnik je Pupinove medalje.
Nikola Hajdin
Za akademika Nikolu Hajdina koji je bio jedini predsednik Srpske akademije Nauka i Umetnosti sa tri mandata možemo reći da je po raspadu Jugoslavije odigrao ključnu ulogu da se Inovacijski pokret ne ugasi i da se kroz isticanje i afirmaciju Mihajla Pupina ojača i vrati izvornim principima. Svojim autoritetom pomogao je da se Fondacija “Mladen Selak“ utemelji na principima kontinuiteta Odluke skupštine SFRJ o Inovacijskom pokretu. Maksimalno je pomogao Mladenu Selaku, kao predsednik Upravnog odbora Fondacije, da se pribave sva neophodna dokumenta i da Skupština grada Beograda odobri izgradnju spomenika Mihajla Pupina pored Nikole Tesle ispred ETF-a. Jedan od retkih visokih funkcionera koji su redovno bili na svim Oktobarskim susretima poslednjih 20 godina. Njegova harizma, skromnost, duhovitost u neposrednom kontaktu sa ljudima ostaće upamćena kao nešto najlepše što su doživeli aktivisti Fondacije. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje 2005. i proglašen Počasnim građaninom Idvora.
Boris Tadić
Boris Tadić je, kao predsednik RS, bio pokrovitelj 150 godina od rođenja Mihajla Pupina u Idvoru gde je bio i održao sjajan govor. Jedini je predsednik Republike koji je bio i aktivno učestvovao tri puta na Oktobarskim susretima(2003. i 2005. koji su održani u Privrednoj Komori Srbije i 2004. održani u Idvoru). Fondacija je imala od njegove strane snažnu podršku, naročito preko Privredne Komore Srbije, da se mnogo toga renovira u Idvoru, koji je bio potpuno zapušten. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje 2004.godine.
Slobodan Milosavljević
Inovacijski pokret je uvek imao najveću podršku predsednika Privredne Komore, što je razumljivo jer su inovacije privredna aktivnost. Jedan od najboljih predsednika Privredne Komore Srbije dr. Slobodan Milosavljević bio je najzaslužniji za to što se 150. godina Pupinovog rođenja u Idvoru organizovalo na visokom nivou. Pošto je imao podršku predsednika Republike Borisa Tadića a sam je porodično vezan za Idvor svim srcem je pomagao da se što više uradi u Idvoru od sređivanja Doma, Muzeja, Pupinove kuće i drugo. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje 2004. godine.
Branko Kovačević
Prof. Branko Kovačević, velikan srpske nauke, rektor BU i dekan ETF u više mandata i predsednik Upravnog Odbora Elektroprivrede Srbije bio je veliki oslonac Inovacijskom Pokretu. Zadnju deceniju kao ugledni profesor i društveni radnik maksimalno je pomogao Fondaciju da nastavi rad na afirmaciji Mihajla Pupina, pomoći mladim talentima u okviru Inovacijskog pokreta. Njegovim angažovanjem kao predsednika Organizacionog odbora Oktobarskih Susreti u Idvoru su dignuti na još viši nivo. prof. Hajdin 2012., pomalo umoran od svega, predlaže da tu funkciju umesto njega uzme prof. Kovačević, a Hajdin ostaje predsednik Upravnog odbora Fondacije. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje i proglašen Počasnim građaninom Idvora.
Đorđe Zuber
Đorđe Zuber, legenda Inovacijskog pokreta koji je bio prisutan od prvog dana, kada se daleke 1971. rodila ideja o Pokretu na savetovanjima u Mariboru i Opatiji. Učestvovao je u svim značajnijim događanjima Pokreta skoro 50 godina. Krasila ga je čestitost, skromnost, čojstvo i odanost Pokretu i kao harizmatična ličnost ljudi su ga veoma poštovali. Dobitnik je Pupinove zlatne medalje.
Milan Raspopović
Prof. Milan Raspopović, kao i Đorđe Zuber i Dragiša Matić-Uča od prvog dana su učestvovali u pripremama za proglašenje Inovacijskog pokreta u Jugoslaviji. Prof. Raspopović je svu svoju energiju usmerio na stvaranje Matematičke gimnazije kojoj je, kao direktor preko 30 godina, udario temelje i kao nešto najvrednije u obrazovnom sistemu tadašnje Jugoslavije. Gimnaziju je sačuvao kao sistem vrednosti kojim se Inovacijski pokret uvek ponosio. Po penzionisanju nastavio je aktivno da pomaže Fondaciji da se Oktobarski susreti u Idvoru što uspešnije organizuju. Dobitnik je Pupinove zlatne Medalje i izabran za Počasnog građanina Idvora.
Slobodan Simić
Obnova Pupinovog fonda, koji je februara 2000 godine, pokrenula Selakova fondacija uz
podršku Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, Privredne Komore Srbije, Ministarstva za nauku
i tehnologiju i drugih, imala je zadnjih godina najveću podršku u Slobodanu Simiću, uglednom
privredniku i velikom poštovaocu dela naših velikana nauke. On stalno ističe da je veliki
zaljubljenik u Teslu i Pupina.
Upoznajmo bolje ovog izuzetnog čoveka, velikog hriščanina koga samo Božiji zakoni- ljubav,
skromnost i poštovanje prema čoveku usmeravaju da čini čestita i dobra dela.
Nikola Stojsić
Nikola Stojšić, jedan od najboljih predsednika Privredne komore (30 godina predsednik Privredne komore Vojvodine) koji je maksimalno podržavao uopšte pronalazaštvo kao faktor privrednog razvoja i ideje Inovacijskog pokreta. Bio je stub tog Pokreta ne samo u Vojvodini već u Srbiji i Jugoslaviji preko 40 godina, gde je i dan danas vrlo aktivan. Dobitnik je Pupinove zlatne Medalje i Počasni je građanin Idvora.
Branko Krga
General Branko Krga, kao načelnik Generalštaba vojske Jugoslavije je bio velika podrška Selaku u trenutku kad se on maksimalno angažuje da pomogne razvoj nauke i tehnike u našoj zemlji. Prisustvovao je i aktivno učestvovao u organizaciji Oktobarskih susreta koji su se održavali u Komori, a posebno je značajnu ulogu i veliku pomoć pružio organizaciji 150 godina od rođenja Mihajla Pupina u Idvoru, kada je vojska čistila kanale u Idvoru, sređivala kanalizacije i obnavljala Dom. Dobitnik je Pupinove zlatne Medalje i proglašen Počasnim građaninom Idvora.
Dragiša Matić – Uča
Za Dragišu Matića – Uču možemo reći da je najstarija živa legenda iz Idvora koja je svedok sudbine kroz koju je Pupin prošao od završetka II Svetskog rata a posebno do 1979. godine, kada njegovo ime nije bilo baš popularno pominjati. On je prvi Jugosloven koji je u početku na jedan delikatan način pokušavao da ukaže na nepravde koje su vlasti činile 50ih i 60ih godina prošlog veka. Malo je ljudi koji su sa takvim entuzijazmom podržavali Oktobarske susrete kao što to on radi i danas u odmaklim godinama. Bio je učitelj u osnovnoj školi u Idvoru 42 godine. Dobitnik je Pupinove zlatne Medalje 2010. godine.