Dragutin Zelenović (Sirig, 19. maj 1928 − Novi Sad, 27. april 2020) je bio redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, rektor Univerziteta u Novom Sadu i dopisni član SANU.

​

Kao trinaestogodišnji dečak je preživeo strašni zločin mađarske vojske u Sirigu, aprila 1941. Nakon toga, deo porodice je izbegao iz Siriga u Hercegovinu.

​

Po povratku kući u Bačku, Dragutin je završio ratom prekinuto osnovno obrazovanje a zatim i srednju Tehničku školu u Novom Sadu. Školu rezervnih oficira VTŠ, PV i PVO je završio kao najbolji pitomac 4. klase u Rajlovcu kod Sarajeva.

​

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1957. godine.

​

1957-1965 radi kao inženjer-konstruktor, projektant, organizator i tehnički direktor u fabrici reznog alata JUGOALAT u Novom Sadu.

​

1965/66 radi kao inženjer projektant za tehnološke procese u Zavodu za mašine i alatke u Novom Sadu i u Višoj školi za organizaciju rada predmet "Projektovanje proizvodnih sistema".

​

1970-72 završava magistarske studije s titulom Magistar tehno-ekonomskih nauka.

​

1973-75 završava doktorske studije s doktoratom iz tehničkih nauka.

​

1966 - 1996 radi kao predavač, vanredni profesor, redovni profesor, prodekan i dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (1975-1979), prorektor (1985-1987) i rektor Univerziteta u Novom Sadu (1987-1989). Kao prorektor i rektor, profesor Zelenović je projektovao, obradio idejna rešenja i vodio proces izgradnje i rekonstrukcije Univerziteta u Novom Sadu.

​

U skupštini je 15. januara 1991. izabran za predsednika prve Vlade Republike Srbije, na predlog Slobodana Miloševića, nakon pobede SPS-a na izborima u decembru 1990. godine.

 

2006 - Profesor Emeritus, ECPD - Evropski centar za mir i razvoj u Beogradu.

 

Profesor Zelenović je objavio 26 stručnih knjiga i mnoštvo radova koji su citirani u zemlji i u inostranstvu.