Srbijo drži se Pupinovog sistema vrednosti, to je jedini put napretka!
OKTOBARSKI SUSRETI
DOGAĐANJA U PUPINOVOM IDVORU
OD 1979-2017. GODINE
Idvor je za Pupina u materijalnom svetu ono što je Sveti Sava u duhovnom
Danas, 2018. kad se pomene IDVOR, imamo dva živa sveca,
akademika Hikolu Hajdina i Dragišu Matica - Ucu.
U Novom Sadu 6. oktobra 1979. Mihajlo Pupin se proglašava za simbola vrednosti Inovacijskog pokreta. U T. Užicu 23. novembra 1979. proglašava se 12. oktobar za Dan novatora Jugoslavije. To je Dan kada je Nikola Tesla 1887. prijavio svoj najznacajniji patent u SAD-u, obrtno magnetno polje. Spajanjem ovoga Dana sa 9. oktobrom kada je rođen Pupin, nastali su Oktobarski susreti.
Sve do 1979. nije se znao tačan datum rođenja Mihajla Pupina, njegovo pravo ime, kao ni poreklo. Jugoslovenski odbor je formirao komisije koje su utvrdile da je tačan datum rođenja Mihajla Pupina 9.Oktobar 1854. godine, da mu je ime Mihajlo a da poreklo vodi iz stare Srbije, Vevčani-Moskopolja, okolina Ohrida.
Organizatori prvih Oktobarskih susreta u Idvoru 1979. godine. I tada smo, kao i danas, imali jednog veoma značajnog Belića (treći s leva Radivoje Belić, predsednik MZ Idvor). Na slici su između ostalih radnici "instituta Mihajlo Pupin": Radivoje Davidović - Dača, Gradimir Topalović i Nikola Dragić kao i Ljubinko Belić, Ljubomir Stankić i Vuletin Stojan iz Idvora.
Stogodišnjica priključenja Vojvodine Srbiji
Idvor 2018.
Prof.dr. Pavle Mitrevski je svojim istraživačkim radom ispred Jugoslenskog odbora najviše doprineo tačnom utvrđenju porekla Mihajla Pupina, koje potiče iz okoline Vevčana i Moskopolja. Pod seobom patrijarha Čarnojevića 1690 god. Pupinovi preci su iz Vevčana krenuli put današnjeg Idvora.
U Ohridu, 27.01.2005.
Dragi Milane i Vaše drugo cenjeno društvo,
Najpre, toplo Vas pozdravljam, kao i ostali Vaš ljubazni kolegijum.
Iz Beograda, uz Vašu pomoć i pored velikog Vašeg angažmana u tom nezaboravnom 9.oktobra 2004. i pre toga, zaista učinili ste mnogo i za mene. Ja sam tih dana (2-3) prošao veoma dobro i nezaboravno, jer sam Beograd posle 10 godina posetio. Svuda pričam, pored Vašeg gostoprimstva Beograd mi je ostavio jedan nezaboravni utisak: čist grad, i u danu i u noći, što nije bilo prethodnih godina. Ovom prilikom čestitke gradskim ocima.
A Vama, posle tako dobro organizovanog skupa u lepom Pupinovom Idvoru, na kome mogu da pozavide i najbolji svetski organizatori-menadžeri, Vi, sa svojom ekipom i simpatičnim damama, zaista ste postigli i učinili nešto veoma mnogo neodoljivo i nenadmašivo.
Ovog puta, i pismeno želim da Vam kažem da ste učinili puno na afirmaciji vašeg i našeg velikana Mihajla I. Pupina.
Aferim(bravo).
27.01.2005. Pr. Pavle Mitrevski
Milan Božić govori povodom 150 godina Pupinovog rođenja u Idvoru 2004.
Svaka od ovih 41 godine Oktobarskih susreta imala je osnovnu Temu vezanu za ulogu Pupina u rešavanju krupnih svetskih problema koji su se odnosili i na Jugoslaviju. Po raspadu zemlje Susreti nude rešavanju aktuelnih problema Srbije izgradnjom Pupinovog sistema vrednosti čija je kičma obrazovni sistem i izgradnja kulta radnika u neposrednoj proizvodnji, Putem u inovacijskog društva.
Stogodišnjica priključenja Vojvodine Srbiji
Uvodno izlaganje Milana Božića na OS 2018 Idvor
Fondacija se već dugo priprema za veliki Jubilej 40 godina Susreta. Tada je 1979. započeta borba za afirmaciju svetskog genija i najvećeg srpskog lobiste u svetu, Mihajla Idvorskog Pupina. Međutim događaji su nas pretekli, pa je današnje druženje posvećeno stogodišnjici priključenja Vojvodine Srbiji, što je još veći Jubilej. Skupština naroda Vojvodine je 25. novembra 1918. donela Odluku o priključenju Banata, Bačke i Baranje, Kraljevini Srbiji i formirala pokrajinsku Vladu i Skupštinu.
Neprocenjiv je Pupinov doprinos prilikom uspostavljanja granica na Mirovnoj Konferenciji u Parizu i vraćanja već izgubljenih teritorija, tajnim Londonskim ugovorom, Vojvodini i drugim delovima Jugoslavije. Danas, kada počinje da se ostvaruje višedecenijski San, Pupin nas podseća i na veliko prijateljstvo Srbije i SAD-a. Pupin je bio simbol vrednosti u svetu i ko god je voleo njega voleo je i Srbiju. Setimo se nekih velikih Amerikanaca predsednika SAD-a: Vilsona, Hardinga i Huvera, vojnog atašea Hamilton Fiš Amstronga, dr Edvarda Rajana, ambasadora Dajli Prinsa i Lorensa Iglbergera kao i mnogih drugih Pupinovih prijatelja koji su branili Srbiju, a kasnije i Jugoslaviju. Srbiju su voleli i evropski velikani pored Getea i Viktora Igoa: nemački publicista i istoričar Herman Vender, austrougarski akademik i istoričar Feliks Kanic, francuski književnik Mark Helis istoričar Albert Male, italijanski pesnik i državnik Gabrijel D'Anuncio, jedan od najuglednijih slovena Tomas Masarik, britanski ekonomista Džon Kejns i spisateljica Rebeka Vest i mnogi, mnogi drugi.
Oktobarski susreti, Idvor 2014.
Pupin u starosti, već teško bolestan razmišljao je po ko zna koji put, zašto se nama dešavaju razne nedaće i velika stradanja. Zašto se Evropi tako nadmeno prema nama ponaša, kao da neprihvata naše žrtve. Stalno mu je na pameti govor velikog Nikolja Velimirovića održanog 28.06.1916. u Katedrali Svetog Pavla u Londonu gde prisustvovao i njegovo veličanstvo Kralj Engleske George V. "Ovaj vaš Hram, prelep sagradjen je od najskupljeg materijala ponos je Hrisčanstva, moja mala zemlja ima jedan hram, veći i lepši, i malo svetiji...Taj hram se nalazi u Nišu i sagradjen je od lobanja i kostiju mog narado, koji pet vekova brani Evropu od Turske najezde." Kako to da sve sve zaboravlja pa što dobijemo u ratu, izgubimo u miru. Više nije tako siguran kao posle Mirovne konferencije, da su srpske nedaće prošlost. Seća se kako ga je Pašić posle Pariza poslao u Beograd.
Po završetku rada u Parizu, Pašić je zamolio Pupina da ode u Beograd i pomogne oko ratne siročadi kao i da razgovara sa ljudima iz Vojvodine, Hrvatske i Slovenije u cilju što bržeg pripajanja tih delova u novu državu.
U Beograd je stigao 2. juna 1919. a domaćin mu je bio predsednik Vlade, dr Stojan Protić. Prestolonaslednik Aleksandar primio je Pupina u svojoj rezidenciji i zadržao ga na ručku. Posećuje vojvodu Mišića u Beogradu i vojvodu Stepu u Čačku da bi im izrazio veliko divljenje prema srpskoj vojsci. Obišao je Idvor a posećuje Pančevo i Novi Sad, gde je sjajno dočekan. Odlazi u Zagreb, Ljubljanu i na Bled, gde mu Slovenci priređuju svečani doček i proglašavaju ga za počasnog građanina Bleda. Na svoje imanje u Norfork-SAD dolazi oko 15. jula.
Prvo je Pupin posetio Pančevo, grad koji je slavio Vilsonova načela iz Pariza, organizujući svečanu Akademiju o američkom predsedniku. Došao je 5. juna parobrodom u 11,00 časova sa svojim sekretarom Pavlom Hadži-Pavlovićem, rođakom dr. Grginom i Hamilton Fiš Amstrongom. Na pristaništu ih je dočekalo puno ljudi sa gradonačelnikom dr Jovanom Bogdanovim. Otišli su prvo u gradsku većnicu gde se sreo sa uglednim ljudima iz Pančeva i članicama Kola srpskih sestara.Predsednica Draginja Ćurčin upoznala je Pupina sa radom Kola srpskih sestara u Pančevu i Srbiji. U 17,00 časova održana je Akademija o Vudru Vilsonu kod "Trubača" u to vreme najlepša zgrada u Pančevu.
U ovoj zgradi Pupin je prisustvovao akademiji o Vilsonu
Tom prilikom je i sam Pupin održao govor gde je provejavalo lično veliko poštovanje prema Vilsonu. Dobija buran aplauz i ako nije dao za pravo onima koji su tvrdili da je samo Vilson oaza idealizma u Americi, prepunoj materijalizma. Pupin je branio Ameriku i zbog toga navukao gnev beogradskih socijalista i studenata koji su sprečili da govori na Beogradskom Univerzitetu. To što se u Americi, kaže Pupin, podstiče primenjena nauka i inovacijama unapređuje proizvodnja koristeći sopstvene snage, a radnike posebno u proizvodnji dobro nagrađuje, Ameriku čine snažnom i velikodušnom zemeljom. Tako privredu razvija na zdravim osnovama što nikako ne znači da je Amerika opsednuta novcem, kako to često Evropa predstavlja, već željom za napretkom i blagostanjem.
Iz Pančeva odlazi u svoj Idvor gde se druži sa Urošem Predićem i rodbinom iz Banata.
Sledeća važna poseta je bila odlazak u Novi Sad 17. juna. Prvo je posetio kuću Dunđerskih koji su ga odvezli u hotel kod "Srpskog kralja" gde je milom gostu priređen svečani ručak. Prisustvovalo je 120 osoba: gradonačelnik Jovan Živojnović, predstavnici vojske i crkve i mnogi ugledni ljudi toga vremena. Za vreme ručka Pupin je održao jednostavan, iskren i otvoren govor. Pored gradonačelnika govorilo je više ljudi. Najbolju zdravicu sa osvrtom na Pupinov govor dao je Jaša Tomić, najuglediniji i najuticajniji Srbin toga vremena u Novom Sadu. Jaša Tomić je bio glavni govornik na velikoj Narodnoj Skupštini i pročitao njenu glavnu Odluku:
Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svima slovenskim pa i ne slovenskim narodima, koji sa nama zajedno žive. Molimo Vladu bratske Srbije da na Mirovnoj konferenciji u Parizu zastupa naše interese.
Novi Sad
Jaša Tomić otkriva ogromnu ulogu Mihajla Pupina da se Vojvodina prisajedini sa Kraljevinom Srbijom
Jaša Tomić (1856-1922)
Jaša je i pored ozbiljnih problema sa braćom Pribićević i Zagrebačkim lobijem imao presudnu ulogu za donošenje ovakve Odluke. Pomogla mi je Pupinova stara ideja, koja je bila prisutna i u Parizu, da se prvo definišu granice Srbije sa izlaskom na more, pa tek onda da se Hrvatska i Slovenija priključe novoj državi.
Čuli ste Pupina, kaže Jaša Tomić. Govorio nam je o velikom delu Vudro Vilsona ali i o tome, šta je Amerika nekada mislila o nama i šta danas misli. Doneo nam je poruke Amerike, da poštujemo i ispunjavamo prava svih naših sunarodnika. Da bi živeli sa njima u bratstvu i ljubavi treba da imamo dobre volje za svačije ime, veru i narodne običaje. Onda i mi Srbi imamo prava na naše ime i rodoljublje. Danas nam je svima jasno da smo braća i zbog opšteg interesa da možemo zajedno. Normalno je da Srbi, Hrvati i Slovenci žele da ostanu ono što jesu. Svoju novu domovinu treba da razvijaju zajednički u pravcu svojih osobina i sposobnosti. Tako će ona biti velika i snažna.
Na kraju Pupin zahvaljuje svima na bratskom dočeku, a posebno Jaši Tomiću koji dobro razume šta to on radi. Na trenutak misli ga vode u 1872.godinu, kada je Svetozar Miletić govorio u Pančevu o pravima Srba u Austrougarskoj. Pupin je tada sa grupom dečaka gazio austrijsku zastavu. Danas 47.godina kasnije Pupinov san realizovali su Miletićev zet Jaša Tomić, ćerka Milica i sin Slavko Miletić.
