Srbijo drži se Pupinovog sistema vrednosti, to je jedini put napretka!
Dušan Čkrebić
Dušan Čkrebić (Niš, 7. avgust 1927), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SR Srbije i SFR Jugoslavije. U periodu od 1984. do 1986. godine obavljao je dužnost predsednika Predsedništva SR Srbije.
Osnovnu školu pohađao je u Vrnjačkoj Banji i Kragujevcu. Bio je đak Kragujevačke gimnazije i u njoj je maturirao 1947. godine. Učestvovao je kao dobrovoljac na Sremskom frontu, kao i u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije u Trećem kragujevačkom bataljonu Prve proleterske udarne brigade. Iz rata se vratio odlikovan Ordenom za hrabrost i oficirskim činom. Rezervni je major.
Studije aeronautike počeo je 1947. u Sovjetskom Savezu na Moskovskom avijacionom institutu (MAI) kao stipendista jugoslovenske vlade. U leto 1948, zbog Rezolucije Informbiroa, prekinuo je studije u Moskvi i nastavio ih iste godine u jesen u Beogradu. Diplomirao je juna 1953. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Uža struka mu je elektro-energetika. Radio je kao diplomirani elektroinženjer-energetičar u Vojnom vazduhoplovnom institutu u Žarkovu, kako na održavanju elektromotornog pogona, tako i na automatskoj regulaciji aerodinamičkih tunela u povoju. Bio je direktor tehničke službe održavanja u Koksari u Lukavcu, BiH. Izabran je za generalnog direktora „Fabrike sode” u Lukavcu u jesen 1958. godine. Bio je kao stipendista OUN na usavršavanju i specijalizaciji u termoelektranama velikih kapaciteta u sistemu RWE (Rajnsko-Vestfalske elektrane) u Zapadnoj Nemačkoj. Položio je državni ispit za ovlašćenog diplomiranog inženjera elektrotehnike.
U Republici Srbiji bio je podsekretar u Republičkom sekretarijatu za privredu, pri čemu se posebno bavio energetskim razvojem Republike Srbije. Bio je predsednik Privredne komore Srbije. Predsednik Izvršnog veća je bio u periodu 1974—1978. godine, a u periodu 1978—1982. predsednik Skupštine SR Srbije.
Bio je izabran za predsednika CK SK Srbije za period 1982—1984, a predsednika Predsedništva SR Srbije 1984—1986. godine. Bio je član CK SKJ-a od 1982. do 1990, a Predsedništva CK SKJ-a od 1982. do 1984. i od 1986. do juna 1990. Nakon promene vlasti u Srbiji, u jesen 1987. bio član Predsedništva CK SKJ.
Ante Marković
Ante Marković (Konjic, 25. novembar 1924 — Zagreb, 28. novembar 2011) je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, inženjer elektrotehnike i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Hrvatske. U periodu od 1982. do 1986. obavljao je funkciju predsednika Izvršnog veća Sabora Socijalističke Republike Hrvatske, od 1986. do 1988. predsednika Predsedništva SR Hrvatske, a od 1989. do 1991. godine poslednjeg premijera SFRJ.
Školovao se u Dubrovniku i Zagrebu i još pre Drugog svetskog rata pripadao je naprednoj omladini, te je primljen u Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) 1940. godine, dok je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao 1943. godine.
Diplomirao je elektrotehniku na Tehničkom fakultetu (danas Fakultet elektrotehnike i računarstva) Univerziteta u Zagrebu 1954. godine. Po diplomiranju se zaposlio i dugo radio u preduzeću „Rade Končar“, Zagreb, najpre kao projektant, zatim kao šef odseka za ispitivanje, a potom kao pomoćnik tehničkog direktora i na kraju kao pomoćnik generalnog direktora. Od 1961. do 1984. godine bio je generalni direktor ovog preduzeća koje je brojalo 25.000 zaposlenih.
Kao premijer, izvukao je Jugoslaviju iz ekonomske krize, oborio inflaciju s 56 posto mesečno koliko je iznosila u novembru 1989. na 2,4 posto u martu 1990. godine i otpočeo snažne reforme kojima je nastojao da Jugoslaviju uvede u Evropsku zajednicu (EEZ). Došlo je do liberalizacije uvoza, delimične deregulacije i otvaranja tržišta novca, kapitala i radne snage. Markovićeve reforme dovele su do toga da su devizne rezerve SFRJ porasle sa 1,5 na 6,8 milijardi dolara (USD). U vremenskom intervalu od godinu i po dana prepolovljen je spoljni dug na 12,2 milijarde dolara. Marković je takođe vezao jugoslovenski dinar (YUD) za nemačku marku (DEM), u odnosu 1:7, što je dovelo do toga da je dinar bio jedina konvertibilna valuta sa istoka Evrope. Međutim, usled tadašnjih političkih prilika, njegovi planovi su osujećeni. U decembru 1989. godine je izjavio:
Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope.
Sredinom 1990. osnovao je Savez reformskih snaga Jugoslavije (SRSJ), pred tadašnje višestranačke izbore. No, pošto su bili žestoko napadani u medijima većine jugoslovenskih republika, reformisti su pretrpeli poraz. Krajem 1991. Marković je bio potpuno marginalizovan, što je rezultovalo njegovom ostavkom.
Preminuo je 28. novembra 2011. godine u Zagrebu. Kremiran je na zagrebačkom groblju Mirogoj, a sahranjen je u Dubrovniku.