Mihajlo Pupin, pored ogromnog lobiranja za Srbiju odigrao je vrlo značajnu ulogu u stvaranju Srpske Pravoslavne crkve u SAD-u. To pokazuje koliko je velika njegova ljubav prema srpskom narodu, jer je dobro znao da se bez crkve teško mogu sačuvati hrišćansko-moralne vrednosti Srba. Čim je 1909. izabran za predsednika Saveza Ujedinjenih Srba “Sloga” počeo je ozbiljno da se interesuje za srpsku crkvu. Pomaže sveštenike u srpskim kolonijama koji su bili povezani sa Ruskom Pravoslavnom crkvom jer srpske nije bilo u Americi. Veoma su ga poštovali srpski patrijarsi Lukijan i Dimitrije, kao i Episkop Nikolaj Velimirović i prvi srpski Vladika u Americi Mardarije Uskoković. Po ugledu na Pupina Inovacijski pokret je imao korektan odnos sa pravoslavnom i katoličkom crkvom, koliko se to moglo onda u Jugoslaviji. Po raspadu SFRJ došlo je i do bliže saradnje Fondacije i Srpske Pravoslavne crkve koja je posebno podržala to što radimo na afirmaciji Mihajla Pupina. Posebno je patrijarh Pavle podržavao Oktobarske susrete. Kad god smo molili za prijem i njegov blagoslov bili smo primljeni. Kada je posetio Ameriku 1992. sa komadom zemlje iz Idvora posetio je Pupinov grob u Njujorku, sa našim članom Upravnog odbora Đorđem Berarom, novinarom „Politike“, profesorom Kolumbija univerziteta Wu Chien koja je prisustvovala prvim OS 1979. u Idvoru i drugima. Zemlju iz Idvora je prvo u crkvi Svetog Save u Njujorku blagoslovio. Patrijarh Irinej je blagoslovio Fondacijino izdanje Pupinove autobiografije koja sadrži tekstove o tome koliko su Jugoslavija i Srbija učinile da se Pupin vrati svojim korenima.