Srbijo drži se Pupinovog sistema vrednosti, to je jedini put napretka!
ISTORIJAT INOVACIJSKOG POKRETA U SFRJ
Inovacijski Pokreti u jednom dugoročnom i kompleksnom procesu ujedinjuju sve društvene snage na stvaranju Inovacijskog društva koje maksimalno stimuliše kreativnost, naročito u proizvodnji. Ovi Pokreti u svetu su uvek imali za glavni cilj ubrzani ekonomski razvoj nematerijalnim sredstvima kreativnošću sopstvenih radnika u neposrednoj proizvodnji, koji stvaraju Tehnološke inovacije. One su postale moćno sredstvo već u XIX veku koje može da pokrene privredni razvoj, da oživi proizvodnju i zaštiti čovekovu okolinu. Niko do sada u svetu nije uspešno rešio ekonomsku krizu, problem zaposlenosti i stabilnu valutu bez snažnog Tehnološkog razvoja koji mora da počiva na Tehnološkim inovacijama. Samo one vode ekonomiju u pravcu stvaranja novih radnih mesta, jeftinije proizvodnje i visoko konkurentnih proizvoda. Tehnološke inovacije su u drugoj polovini XX veka postale opsesija kojom se bave Ujedinjene Nacije, Međunarodne organizacije, Vlade najrazvijenijih zemalja sveta i svi oni koji znaju i žele brz i uspešan razvoj. Postale su sinonim za uspešno rešavanje uskih grla u proizvodnji, stvaranje snažne privrede i efikasan društveni napredak. Inovacijski Pokret u Americi u drugoj polovini XIX veka stvorio je najmoćniju ekonomiju u svetu, da bi 30ih godina XX veka rešio svetsku ekonomsku krizu. Od razrušenog Japana posle II Svetskog rata Inovacijski Pokret stvorio je moćnu ekonomiju u svetu poznatu kao “Japansko ekonomsko čudo”.
Državni vrh Jugoslavije daje signal početkom sedamdesetih godina prošlog veka Sindikatima, kao najmasovnijoj političkoj organizaciji, da se zalažu da sopstvenim kreativnim snagama u proizvodnji unapređuju Jugoslovensku privredu. Sve je počelo na Prvom i Drugom savetovanju o pronalazaštvu u Mariboru 1971. i Opatiji 1972. Nosioci ideje su bili Sindikati radnika industrije i rudarstva Jugoslavije, Privredna komora, Savez pronalazača i Državna uprava za patente. Mika Špiljak, predsednik Jugoslovenskog sindikata, Ilija Vakić, predsednik Privredne komore Jugoslavije i prof.dr Dragutin Bošković generalni direktor Državne uprave za patente dobro su znali šta za Jugoslaviju znači Inovacijski pokret. On počiva na Rezoluciji 1713 (XVI) Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija iz 1961. godine. UN preko ove Rezolucije obavezuju sve zemlje da se angažuju u izgradnji Odbrambenog sistema i sprečavanju dalje eksploatacije zemalja u razvoju i smanjenje tehnološkog jaza između bogatih i siromašnih zemalja. Neophodno je dići privredni razvoj siromašnih zemalja na viši nivo koristeći princip oslanjanja na sopstvene snage. Menjati međunarodne propise za transfer tehnologije, naročito patentni sistem u korist nerazvijenih. Tako bi se sprečio nastavak neokolonijalizma, koji se ostvaruje preko zloupotreba međunarodnog Patentnog Sistema(Pariska konvencija) i neravnopravnog transfera tehnologije, na štetu siromašnih zemalja.
Siromašne zemlje objedinjene u GRUPU 77 zemalja u razvoju u Generalnoj Skupštini bile su tada velika snaga. Izborile su se da se započne izrada tri Međunarodna dokumenta: Revizija Međunarodne Pariske Konvencije, donošenje tipskog Zakona o patentima za zemlje u razvoju i usvajanju Kodeksa ponašanja razvijenih zemalja pri prodaji tehnologije siromašnim zemljama. Ova dokumenta trebaju između ostalog da zabrane i restriktivne klauzule u licencnim ugovorima pri transferu tehnologije koji su pogubni za zemlje u razvoju. One štite siromašne zemlje od zloupotreba transnacionalnih kompanija pri prodaji tehnologija. Ujedinjene nacije, zemljama u razvoju preporučuju da Inovacijskim pokretima pokušaju da sopstvenim snagama dignu privredni razvoj na viši nivo. Uz ove dokumente zemlje u razvoju bi izgradile Odbrambeni sistem koji štiti od raznih zloupotreba patentnog monopola na štetu siromašnih pri kupovini tehnologije što vodi i smanjenu jaza bogatih i siromašnih.
Inovacijski pokret, čija je baza bila u radnim organizacijama, se veoma brzo razvijao u Jugoslaviji jer je imao političku i stručnu podršku. Jugoslavija je tada uz Indiju, Brazil i Argentinu bila jedan od lidera zemalja u razvoju u borbi za smanjenje tehnološkog jaza bogatih i siromašnih zemalja na globalnom nivou. Stručni ljudi okupljeni oko Špiljaka, Boškovića kasnije i Selaka po ugledu na Pupina od početka zagovara da samo Masovan inventivni rad u proizvodnji može doneti veliki napredak. Pronalazači se u radnim organizacijama ogranizuju u Aktive pronalazača i nije bilo ni jedne veće organizacije koja nije imala Aktiv. Sindikati su bili glavna politička snaga, uz pomoć Privredne komore, koji su pomagali Savezu pronalazača Jugoslavije da se omasovi i tako se permanentno unapređuje proces proizvodnje. Posebno je bila značajna uloga sindikata u izboru kreativnih radnika za lokalne, republičke i savezne organe.
Nije slučajno da je Mika Špiljak, predsednik Saveza sindikata Jugoslavije bio na čelu Pokreta, koga je lično Josip Broz Tito predložio. On je dobro znao zvaničnu politiku Jugoslavije kao lidera nesvrstanih zemalja u borbi protiv imperijalizma i transnacionalnih kompanija koje kroz transfer tehnologije preko carina, cene sirovina i jeftine radne snage uništavaju ekonomiju siromašnih zemalja. Kao istaknuti društveno politički radnik sa iskustvom u proizvodnji Špiljak je bio predan idejama Inovacijskog pokreta i izgradnji snažne privrede. Uvek je imao vremena da sa odgovornim ljudima iz Pokreta /Dragutin Bošković, Rade Galeb, Mateja Ignjatović, Marjan Rožič, Milan Božić i drugi/ rešava probleme. Do kraja života i kao penzioner, maksimalno je pomagao Pokret interesujući se za tekuće stanje u njemu. Špiljakovo prisustvo na Oktobarskim susretima u T.Užicu 1989 burno je pozdravilo preko 3.000 delegata gde su prisustvovali i pomogli organizaciju Ante Marković predsednik Jugoslovenske Vlade i Milan Pavić predsednik Privredne komore Jugoslavije. Susreti su bili posvećeni II Kongresu pronalazača Jugoslavije gde su došli radnici novatori iz neposredne proizvodnje iz svih republika i pokrajina SFRJ. Nacionalni odnosi su bili ozbiljno narušeni i bila je vrlo složena politička situacija ali to nije sprečilo ogroman broj kreativnih radnika da dođu na Susrete iz svih delova Jugoslavije. Bio je to poslednji pokušaj da se spasi raspad SFRJ i da se ogromna energija koja se trošila na sukobe usmeri na ekonomiju i izgradnju boljeg života.
Zahvaljujući izuzetnoj stručnosti ljudi Inovacijskog pokreta u Jugoslaviji na čijem je čelu bio prof. Dragutin Bošković i političke podrške, Pokret je brzo postao poznat po svojim rezulatatima u svetu i vrlo popularan u zemljama u razvoju. Mnogi su ga upoređivali sa čuvenim Inovacijskim pokretom u Japanu, pedesetih godina XX veka.
Vu Heng u poseti Aktivu industrije „Precizne Mehanike“ 1979. Prate ga predsednik Aktiva ing. Miloje Milovanović i ing. Predrag Čonkić. Prvi levo Milan Božić pa kineski ambasador u Beogradu.
Kina se osamdesetih godina XX veka otvarala prema svetu pa je između ostalog i maksimalno koristila rezultate Inovacijskog pokreta u Jugoslaviji. Kineska delegacija sa ministrom za Nauku i Tehnologiju Vu Hengom dolazi u Jugoslaviju 1979. da se upozna sa tim šta se to radi u zemlji koja je jedan od lidera „Trećeg sveta” na unapređenju privrednog razvoja. Pošto su se detaljno upoznali sa organizacijom Inovacijskog Pokreta u fabrikama (Aktiv pronalazača, Inovacijski dohodak i njegova stimulativna raspodela, animiranje na kreativan rad i stalno unapređenje procesa proizvodnje preko Masovnog inventivnog rada).
Upućen je poziv Jugoslovenskoj delegaciji da poseti Kinu i održi niz predavanja o jugoslovenskom iskustvu. Kina tada nije bila članica Međunarodnog patentnog sistema (Pariska konvencija), nije imala nacionalnu Državnu Upravu za patente i nacionalni Zakon. Poziv Vlade NR Kine je prihvaćen i državna delegacija u sastavu prof.dr Dragutin Bošković, patentni inženjeri Milan Božić i Vanja Gnjatić kao i patentni pravnik dr Milenko Manigodić odlazi 1980. u Kinu. Kina je prihvatila sve što je delegacija Jugoslavije preporučila u izgradnji Kineskog patentnog sistema. Prišla je Međunarodnoj Konvenciji, osnovala Državnu Upravu za patente i donela nacionalni Zakon o patentima.
Delegacija Državne Uprave za Patente sa Jugoslovenskim ambasadorom Ostojićem u Kini 1980. godine
Inovacijski Pokret je 1979. doneo nekoliko krupnih odluka. Jugoslaviju je posetila delegacija Kine da izuči naš Pokret, Mihajlo Idvorski Pupin je u Novom Sadu proglašen za simbol vrednosti Pokreta, a u Uzicu je proglašen 12.oktobar, datum kada je Tesla 1887. prijavio svoj najznačajniji patent, za Dan novatora Jugoslavije. Predsednik SFRJ Tito je povodom Dana mladosti primio na Brdu kod Kranja delegaciju Saveza pronalazača Jugoslavije (SPATUJ-a) koja je predstavljala Inovacijski Pokret a u okviru Oktobarskih susreta 1979. Da bi najznačajniji čovek IP bio u delegaciji Božić predlaže Špiljaku da na njegovo mesto generalnog sekretara Saveza bude prof.Dragutin Bošković. Špiljak to prihvata sa simpatijama. Jugoslavija i svetska javnost su obavešteni koliko je predsednik SFRJ verovao u Inovacijski pokret koji će sigurno poboljšati život svih jugoslovena. Na tim Susretima koji su uglavnom održavani u okviru Komorskog sistema i u Idvoru, dodeljuju se društvena priznanja pronalazačima, za najbolje inovacije primenjene u proizvodnji i društvenim radnicima koji posebno podržavaju Pokret. Organizovane su Republičke i Pokrajinske izložbe inovacija gde su najbolja tehnička rešenja slata na jugoslovensku izložbu Radničkog Stvaračaštva RAST - Yu Rijeka i posebno nagrađivana. Željko Orešković, direktor ove izložbe bio je predsednik Saveza izumitelja Hrvatske i kao takav član predsedništva SPATUJ-a i vrlo značajna ličnost IP. Oktobarski susreti 1980. održani su u Rijeci za vreme trajanja izložbe 24.10. do 01.11.
Inovacijski pokret je Oktobarske susrete 1981. posvetio saradnji Jugoslavije sa Svetskom Organizacijom za Intelektualnu Svojinu WIPO sa sedištem u Ženevi. Započeta je priprema Međunarodne konferencije u Beogradu, gde su zemlje u razvoju trebale da verifikuju Međunarodni kodes ponašanja u oblasti transfera tehnologije. Pokret, čije je sedište bilo u Sindikatu Jugoslavije, formirao je operativnu tehničku službu u Državnoj Upravi za Patente. To nije bilo slučajno, jer je tad ona bila moćna državna institucija i možemo reći taj period se može nazvati Periklovo doba Jugoslovenskog pronalazaštva i moćne privrede.
Željko Orešković, direktor RAST-YU Rijeka
U to vreme Kina je bila najbliži saradnik Jugoslavije u organizovanju Međunarodne Konferencije u Beogradu 1981. „Pronalazaštvo kao faktor razvoja tehnologije u zemljama u razvoju“. Na toj Konferenciji je prisustvovala 51 zemlja u razvoju i prvi put kroz sistem UN bez tutorstva razvijenih zemalja, donela odluke kako da se siromašne zemlje zaštite od zloupotreba moćnih zemalja Zapada pri kupovini tehnologije. Cilj Konferencije je bio da se digne privredni razvoj na viši nivo, spreči samovolja transnacionalnih kompanija i tako smanji tehnološki jaz bogatog Severa i siromašnog Juga.
Međunarodna Konferencija je imala ogromni značaj u svetu, posebno u Specijalizovanim Organizacijama UN, za trgovinu i razvoj UNCTAD i WIPO. Na Konferenciji su prisustvovali predstavnici UN na čelu sa dr Arpadom Bokšom, generalnim direktorom WIPO-a. Čovek UN Arpad Bokš, kao i njegovi saradnici Porcio i Musa, nisu mogli prevariti Dragutina Boškovića i podržali su Zemlje u razvoju u borbi za smanjenje tehnološkog jaza. Bokš je veoma zadovoljan celom organizacijom i delegaciju SPATUJ-a koju predvodi generalni sekretar Konferencije Milan Božić nagrađuje sa studijskim putovanjem gde će se upoznati sa Inovacijskim Pokretima u Japanu, SAD, Filipinima i Meksiku. Putovanje je realizovano tokom 1982. dok su se još veoma uvažavali zaključci Konferencije iz Beograda.
Jugoslovenska vlada Milke Planinc određuje ministra Jona Srbovana i ministra za Energetiku i Industriju Radeta Pavlovića da se maksimalno angažuju da ugoste Arpada Bokša koji je ponovo došao u Beograd 1984. na poziv Saveza pronalazača Jugoslavije. Na žalost Boškovića nema, umro je pre godinu dana, tako da i pored dobro upućenog Jona Srbovana koji je dobro poznavao probleme jugoslovenskog pronalazaštva i međunarodne ekonomske odnose, Bokš uzima slobodu i počinje da osporava mnoge zaključke Međunarodne konferencije, Beograd 1981.
Početak rada Svetskog Kongresa pronalazača na Bledu 1985.
Neposredno pred napuštanje naše zemlje, Savez pronalazača Jugoslavije je priredio 17.novembra večeru gospodinu Arpadu Bokšu, čiji je domaćin bio Milan Božić generalni sekretar MK. Na večeri su bili pored predstavnika Vlade, Sindikata i Boškovićev zamenik koji je u to vreme vršio ulogu direktora Državne Uprave za Patente. U našoj zdravici, koju je održao Božić, sadržane su reči ministra Jona Srbovana, da jugoslovenska Vlada ostaje verna zaključcima MK i odaje veliko priznanje Savezu pronalazača Jugoslavije i WIPO-u na organizaciji. Konferencija je potvrdila da zemlje u razvoju mogu biti sigurne da će se Jugoslavija uvek boriti za njihov interes i stvaranje sopstvenih patenata, protiv gušenja svakog razvoja. Tipski Zakon o patentima(tzv. Boškovićev zakon) maksimalno štiti siromašne zemlje na njihovoj teritoriji sprečavajući monopolske cene stranih patentiranih proizvoda.
Jugoslavija je bila trn u oku razvijenog sveta koga WIPO predstavlja. Bokš je u uzvratnoj zdravici odao veliko priznanje Savezu pronalazača i jugoslovenskoj Vladi za sve što čini, da se inventivnim radom diže privredni razvoj na viši nivo. Podržao je predlog Saveza pronalazača Jugoslavije (SPATUJ-a) da 1985. Jugoslavija bude domaćin svetskom Kongresu pronalazača kao i da Savez iste godine uzme aktivno učešće na svetskoj Izložbi inovacija u Plovdivu. WIPO će finansijski pomoći Savezu. Kongres je održan na Bledu 13-15 juna 1985. a Jugoslaviju su predstavljali dr. Trpe Grujevski, pat.ing.Milan Božić i mr Jože Jan, predsednik generalni sekretar i član predsedništva SPATUJ-a. Na Bledu je bio ozbiljan pokušaj da se zaključci MK iz Beograda prilagode Bokšovoj želji i istupanju Henri Kisindžera na UNCTAD-u u Najrobiju 1975. Na žalost, posle Bokš praktično ruši Kodeks ponašanja o međunarodnom transferu tehnologije, reviziju Pariske Konvencije, a naročito Tipski Zakon o patentima.
Zgrada WIPO-a u Ženevi
Bilo nam je jasno šta je za Inovacijski pokret značilo to što nema više dr. Dragutina Boškovića. Sa druge strane, bili smo još čvršći u ubeđenju da moramo nastaviti borbu. Trebalo je naći zamenika za Dragutina Boškovića, koji je umro. Tu je napravljena najveća greška jer nije prihvaćen odmah Boškovićev predlog da njegov pomoćnik ing.Ilija Batev iz Makedonije bude novi direktor, što je ustvari Božić sprečio. Posle tri godine borbe Inovacijski pokret je uspeo da postavi Boškovićevog zamenika Blagotu Žarkovića za novog direktora, ubeđen da će on nastaviti Boškovićevo delo, što je najveća greška Milana Božića. Kako su naredni događaji pokazali, Žarković je u stvari pokušao da uništi sve što je Inovacijski Pokret sa Boškovićem uradio jer je prešao na Bokšovu stranu. Tu grešku Pokret bi teško preživeo, da nije imao jako uporište ne samo u privredi i sindikatima, već i u društveno-političkim organizacijama i državnoj upravi. Sve se odvijalo kao što je Bošković pred kraj svog života predvideo, novi direktor pokušava da sistematski uništi sve što je Pokret uradio. Svi su, a naročito Mika Špiljak, još pre ovog upozorenja znali da treba prihvatiti Boškovićev predlog jer su njemu verovali. Ipak Božić je uspeo da ubedi Špiljaka a on Vladu Srbije da predloži Žarkovića za novog direktora, suprotno Boškovićevom predlogu.
Prof.Dragutin Bošković i Mika Špiljak bili su snaga Pokreta jer su zajedno delovale snažna politička ličnost i struka.
Božić napušta Državnu upravu za patente i postaje resorni Ministar za Nauku i Tehnologiju u Vladi Branka Mikulića, zadužen za Državnu upravu za Patente, Standarde, Mere i Dragocene metale. Praktično Božić postaje šef Boškovićevom nasledniku koji je izdao ciljeve IP. Novi direktor, koji “radi“ za Arpada Bokša i takav patentni sistem koji će štititi interese stranih kompanija a ne Jugoslovenske privrede, mora da skloni Božića sa tog mesta da bi to realizovao. Pokušava sa predsednikom Vlade ne birajući sredstva da se Milan Božić smeni sa mesta resornog ministra.
Naš ambasador u Vašingtonu dr. Živorad Kovačević zbog ogromnog pritiska američke Vlade i donošenja opšte šeme preferencijala sa beneficijama kod uvoza i izvoza jugoslovenske robe izjavljuje na televiziji da je Jugoslovenska Vlada uputila Skupštini Zakon o patentima kako je to dogovoreno u Beogradu i Vašingtonu. Međutim pošto je Božić sa delegatima, kreativnim radnicima i predsednikom Skupštine SFRJ dr. Marjanom Rožičem srušio taj Zakon o patentima koji je bio po želji Bokša, Božić se našao u neviđenom paklu i prećeno mu je da će biti totalno uništen. Nastaje veliki sukob između Saveza pronalazača Jugoslavije, koji uz Sindikat i Privrednu komoru ima opštu društvenu podršku, i Državne uprave za patente koju podržava samo predsednik Vlade Branko Mikulić.
Milan Božić, pat.ing. predsednik Fondacije
Nije izdao svog učitelja Dragutina Boškovića!
Neposredno pred smrt Bošković se, teško bolestan, vraćao iz banje u Sloveniji novembra 1983. i na aerodromu Zagreb sreo se sa Milanom Božićem. Kako se nisu videli par meseci taman im je put do Beograda pružio priliku da se o svemu porazgovaraju. “Kada sam pokušao da mu objasnim zašto sam došao u Zagreb i da molim Miku Špiljaka za Žarkovića oštro me je prekinuo i rekao: Nisam ja ni jednog trenutka nikad pomislio da Vi, druže Božiću, svesno radite protiv mene. Vi želite svim srcem da se nastavi moje delo. Taj ljigavi prevarant mene je starog lisca prevario a Vas naivnog žutokljunca će potpuno uništiti. Celog života se sećam ovih reči prekora čoveka koga sam poštovao i voleo“. Naredni događaji su brzo pokazali koliko je prof. Bošković potpuno bio u pravu.
Aleja Velikana na Novom groblju Beograd. Milan Božić evocira uspomenu na Boškovićevo delo.
Izborom Milana Božića 12. oktobra 1987. u Ljubljani, na predlog Srbije, za predsednika Saveza pronalazača Jugoslavije, Pokret je odneo značajnu pobedu, ali nesporazumi se nastavljaju. Srpski kadrovi u Federeciji su podržavali da Božić bude kandidat za predsednika Jugoslovenskih pronalazača. Tu je pored predsednika Sindikata Jugoslavije Marije Todorović, člana predsedništva SFRJ akademika Dragutina Zelenovića, predsednika Privredne komore Jugoslavije Milana Pavića i drugih bila posebno značajna podrška ing. Dušana Čkrebića, člana CK SKJ tada vrlo uticajnog čoveka u Srbiji i Federaciji.
U međuvremenu Srbija je povukla Milana Božića iz Savezne Vlade, pošto ga Branko Mikulić nije uspeo smeniti, i postavila ga je u Privrednoj Komori Srbije za sekretara Odbora za nauku i tehnologiju. To je bila presudna pobeda Božića, što mu je omogućilo da nastavi borbu za izvorne principe Inovacijskog Pokreta. Oni su iskazani na Oktobarskim susretima na sličan način kako se Pupin celog života borio za interese Srbije odnosno Jugoslavije. Savez pronalazača Jugoslavije(SPATUJ) zajedno sa Sindikatom i Privrednom komorom Jugoslavije pripremaju Oktobarske Susrete za 1989. posvećene Drugom Kongresu Pronalazača Jugoslavije. Državna uprava za patente sa Vladom Branka Mikulića menja patentnu i licencnu politiku. Umesto maksimalne zaštite jugoslovenske privrede, zalaže se za zakone po diktatu moćnih država Zapada, koje štite interes transnacionalnih kompanija. Kako se Drugi kongres približavao datumu održavanja 27-28. oktobar sve veći broj društvenih faktora ga je podržavao a Državna uprava za patente nije imala nikakvu ulogu, posebno pošto je došlo do pada Vlade Branka Mikulića.
Najviši funkcioneri u Federaciji, Čkrebić, Pavić i Zelenović u poseti Savezu pronalazača Jugoslavije aprila 1987. podržavaju izbor Božića za predsednika Saveza.
Novi mandatar ing. Ante Marković poznati privrednik, izuzetni stručnjak i čovek Inovacijskog pokreta, maksimalno je podržao Kongres. Tu je značajnu ulogu odigrao Mr Milan Pavić istaknuti privrednik i predsednik Privredne komore Jugoslavije.
Mladen Selak je posebno bio zadovoljan sa novim predsednikom Vlade i predsednikom Komore. Često je isticao da su konačno stručni ljudi došli na važna mesta i da dolaze bolji dani za pronalazače. Selak je verovao da Poruke iz Užica, zadnji veliki Skup pred raspad SFRJ gde su bile prisutne sve Republike i Pokrajine, može zaustaviti raspad zemlje. Kongres je uz često pominanje Pupina i Tesle održan u Titovom Užicu 27. i 28. oktobra 1989. kome su prisustvovali pored 3000 delegata i najviši funkcioneri Federacije i Republike Srbije. U Užicu je praktično potvrđeno, kroz referate Ante Markovića, Milana Pavića i Milana Božića da sve što je Jugoslavija radila kroz Inovacijski pokret je da se privredni razvoj zemlje digne na viši nivo. Ante Marković je tražio da se malo ublaži kritika o zloupotrebi međunarodnog patentnog prava i restriktivna praksa pri licencnim ugovorima o kupovini tehnologije, ukazujući na Božićevo izlaganje. Marković je tada sigurno imao u vidu ogromni pritisak Zapada zbog preferencijalnog uvoza robe i dobijanja stranih kredita.
Ing Ante Marković i mr Milan Pavić, pokušali su sprečiti raspad SFRJ organizacijom OS 1989.
Na žalost Pupinova, Boškovićeva pa i Selakova filozofija da „Putem u inovacijsko društvo“ rešavamo ekonomske i sve druge probleme, nije zaustavila razbijače Jugoslavije. Mnogi su se udružili da se prvo sruši izvanredni predsednik Vlade Ante Marković koji nas je tada mogao uvesti u Evropsku Uniju. Raspadom SFRJ nastala su teška vremena za privredu i Inovacijski pokret. Selak je tada izjavio: “Proklet bio sada i vavjek svaki onaj koji je doprineo padu Ante Markovića i raspadu Jugoslavije, moje zemlje sa ogromnim ugledom u svetu.”
Na vlast dolaze ljudi koji uglavnom malo znaju o proizvodnji i ona ih ne interesuje. Samim tim ne znaju, niti žele da čuju za bilo kakav Inovacijski pokret koji je postojao i koji bi se mogao koristiti u rešavanju ekonomskih problema. Savez pronalazača Jugoslavije kao i država raspao se i nešto srpskih kadrova sa Mladenom Selakom pokušalo je da ojača Savez pronalazača u novoj državi. Na žalost, bez prave podrške Privredne Komore ništa se nije moglo ozbiljnije uraditi. Loša privatizacija nije obezbedila razvojnu funkciju privrede, već je praktično uništila velike privredne sisteme i stvorila ogromnu nezaposlenost.
Zaustavljene su sve aktivnosti Grupe 77 zemalja Ujedinjenih Nacija i nema govora o smanjenju razlika bogatih i siromašnih. Patenti i tehnologija se iz organizacije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD, prebacuje u Opšti međunarodni Ugovor o Trgovini i Carini GATT (Klub bogataša). Radi se na jačanju trgovačkog aspekta industrijske svojine (patenti i žigovi) a proizvodna funkcija patenta se ignoriše, što stvara ogroman prostor za zloupotrebe na štetu siromašnih. Usvojen je Međunarodni ugovor o Trgovačkom Aspektu Intelektualne Svojine TRIPS, koji je ozakonio zloupotrebe, koje su omogućile monopolske cene, što je posebno bilo drastično u farmaciji. Umesto patenata i žigova koji su faktor proizvodnje, jača se uloga autorskih i srodnih prava, koja ne vode nikakvom ekonomskom napretku siromašnih.
Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Unije, čovek koji je blizu 30 godina proveo u zatvorima u borbi za pravdu, energično je rekao ne TRIPS-u. Vlada predsednika Mandele 1997. kada su po celome svetu pod pritiskom Svetske Trgovinske Organizacije(STO), kapitulirale mnoge zemlje, ignoriše TRIPS. Donosi Zakon o patentima koji isključuje zaštitu hemijskih proizvoda. Time sprečava zloupotrebu patentnog monopola transnacionalnih farmaceutskih kompanija, koja se ogleda u monopolskoj ceni lekova, posebno leka protiv SIDE. Njegova zemlja ima preko 4.000.000 teško obolelih od side i ne može da kupuje skupe lekove. Neviđeni napadi sručili su se na ovog velikog BORCA za pravdu, a njegovu Vladu je tužilo 39 moćnih kompanija sveta na čelu sa Bajerom i Mandela ne sme da napusti svoju zemlju jer će biti uhapšen. Ove kompanije, u ime nekog međunarodnog prava TRIPS-a i STO, traže odštetu i ukidanje pomenutog Zakona, zaslepljeni pohlepom. Njih ne interesuju milioni obolelih od SIDE koje predsednik Mandela ima u vidu kada se bori za pravo svoje zemlje, da nabavlja lekove po realnoj ceni. Uspeo je da kupi jeftine lekove iz Brazila, svesno kršeći TRIPS i spašava obolele. Divu dva veka Nelsonu Mandeli, povodom devedesetog rođendana u znak poštovanja lično dolazi predsednik SAD-a Džordž Buš, posle toga proces se zaustavlja. Mendela je pobednik i povlači se tužba protiv njegove vlade.
Božić upoznaje prof. Domazeta ministra za nauku i tehnologiju u Vladi Republike Srbije i predsednika Komore Veselinovića sa ustanovljenjem Selakove nagrade na OS 2002 u PKS.
Mladen Selak, prof. Marija Bogdanović rektor BU, general Branko Krga, Radoslav Veselinović predsednik Privredne Komore Srbije i mr. Milan Pavić bivši predsednik Privredne Komore Jugoslavije
Selak da bi sačuvao Savez pronalazača Jugoslavije donosi odluku da formira posebnu Fondaciju koja bi obnavljajući Pupinov fond bila kontinuitet i Inovacijskog pokreta. Posle višegodišnjih konsultacija Selak postavlja Milana Božića, pat.ing. za predsednika Fondacije i tada počinje ozbiljan posao na oživljavanju imena i dela Mihajla Idvorskog Pupina. Upravo na Pupinovim idejama započinje da finansira najbolje mlade pronalazače u državi, koji na svojim patentima osnivaju firme. Selak za ovaj program dobija podršku iz Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, prvo potpredsednik a kasnije predsednik SANU Nikola Hajdin koji postaje i predsednik Upravnog odbora Fondacije.
Posle OS 2003. održane u Privrednoj Komori Srbije, gde je načelnik generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore general Branko Krga bio pokrovitelj, vrše se intenzivne pripreme za obeležavanje 150.godina rođenja Mihajla Pupina. Predsednik Organizacionog odbora je bio ing. Nikola Stojšić iz Novog Sada, predsednik Privredne komore Vojvodine. Klima je počela da se menja pa predsednik Republike Srbije gospodin Boris Tadić tri godine za redom prisustvuje Oktobarskim susretama pronalazača, dva puta u Privrednoj komori Srbije a jednom u Idvoru 2004, kada je bio pokrovitelj. Fondacija pomaže obnovu Pupinove kuće i Doma u Idvoru uz angažovanje državnih organa iz Beograda i Novog Sada.
Početak rada Oktobarskih susreta,Idvor 2004. predsednik Republike Tadić, akademik Hajdin, general Krga, Selak, Božić, Stojšić, predsednik Privredne Komore Srbije Veselinović i drugi.
Na Susretima se tradicionalno dodeljuju najviša društvena priznanja: medalja Tesla-Pupin, Pupinova medalja (kontinuitet iz 1979) kao i medalja Mladen Selak za mlade pronalazače i Simićeva nagrada za legende Inovacijskog pokreta. Tako je nastavljen kontinuitet i spašen Inovacijski pokret ozakonjen Odlukom Skupštine SFRJ 1974 godine.
Oktobarski susreti u Idvoru 9. oktobra 2010.
Fondacija je imala izuzetno bogatu izdavačku aktivnost. Ceo Inovacijski pokret detaljno je opisan u knjizi „Tehnologija i patenti sredstvo dominacije“ Milana Božića, izdata 2000. godine. Promocija je bila u Privrednoj komori Srbije 20. novembra 2001. gde su prisustvovali predsednici Saveza pronalazača Srbija Ing.Pera Belić i predsednik Saveza pronalazača Crne Gore Ing.Ratko Tomašević. Tada su Srbija i Crna Gora bile u zajedničkoj državi. Fondacija dalje nastavlja sa izdavanjem GODIŠNJIH GLASNIKA koji sadrže istorijat Inovacijskog pokreta i najznačajnija dešavanja u državi na polju razvoja inovacija. Oktobarski susreti se održavaju redovno svake godine u tesnoj saradnji sa Idvorom i Novim Sadom. Tako je Inovacijski pokret spašen.
Povodom Nove godine Fondacija od 2003. izdaje popularne Brošure sa kalendarom sa osnovnim porukama kako da se Pupinovo životno iskustvo stavi u funkciju rešavanja ekonomskih problema. Nudimo Tehnološke inovacije kao resurs, kojim treba rešavati privredne probleme. Na svim našim izdanjima ta poruka se redovno ističe. Na žalost niko od državnih organa ne prepoznaje tu vrednost.
Fondacija nastavlja borbu za izgradnju Pupinovog sistema vrednosti u našoj zemlji i štampa 2014. povodom obeležavanja 160 godina Pupinovog rođenja prvo ilustrovano izdanje njegove autobiografije „Od pašnjaka do naučenjaka“ u do sada 20.000 primeraka i besplatno deli srednjim školama u Srbiji. Ova knjiga prvi put sadrži tekstove koji ukazuju na to šta su Jugoslavija odnosno Srbija učinile da se pokrene afirmacija zaboravljenog genija kakav je Pupin.
Promocija knjige u Vojnoj Akademiji, Beograd 2016. Knjiga je do sada (januar 2021.) podeljena u preko 20.000 primeraka po Srbiji
Uspeli smo da se izborimo da MOST koji povezuje Zemun i Borču dobije ime Mihajla Pupina. Borba je trajala preko tri godine i najveću pomoć su nam pružili naši aktivisti iz Zrenjanina koji dobro poznaju Pupinove zasluge. Podržavamo i pomažemo ideju da Idvor podstakne nadležne institucije u Novom Sadu da se Regionalni Centar za mlade talente iz Pančeva dobije sve ono što ima Petnica u Valjevu. Naročito dobru saradnju imamo sa društvom „Mihajlo Pupin“ iz Ljubljane, elektrotehničkom školom „Mihajlo Pupin“ iz Skoplja i „Pupinovom kućom“ iz Vevčana.
Promocija Pupinove autobiografije koju je Fondacija izdala u Vevčanima 01.07.2014.
Mladen Selak je na Oktobarskim susretima 2012. u Idvoru obećao da će Fondacija uraditi spomenik Pupinu u Beogradu ispred ETF pored Nikole Tesle. To je nacionalna sramota da Pupin nema spomenik u glavnom gradu naše zemlje, rekao je bivši rektor BU i dekan ETF-a prof.dr Branko Kovačević, inače potpredsednik UO Fondacije. Zato će Fondacija uraditi idejni projekat i obezbediti neophodne dozvole pod jednim uslovom, da na svaki dolar koji ulaže Fondacija, Srbija obezbedi drugi dolar. Fondacija je sve uradila kako je Selak obećao, pribavila je sva dokumenta i kada je čitav projekat trebalo da se realizuje iznenada cela stvar je zaustavljena.
Prof. dr Branko Kovačević, bio dekan Elektrotehničkog fakulteta i rektor u dva madanta Univerziteta u Beogradu. Maksimalno je podržao Fondaciju jer dobro zna Pupinov sistem vrednosti.
Sve što je Fondacija radila imala je podršku između ostalih i Srpske pravoslavne Crkve. Posebno dobra saradnja je bila sa živim svetcem patrijarhom Pavlom, koga je krasila skromnost, humanost i ljubav prema srpskim velikanima, posebno prema Pupinu.
Patrijarh Pavle sa Milanom Božićem predsednikom Pronalazača Jugoslavije i Predragom Pešovićem predsednikom srpskih pronalazača prima delegaciju Saveza pronalazača Rusije koju je
predvodio predsednik Sofonov.
Patrijarh Irinej prima delegaciju OS Milana Božića, Željka Šajna i Nikolu Kusovca koji ga upoznaju sa novom knjigom o Pupinu i obeležavanju 160 godina njegovog rođenja.
PUPINOV SPOMENIK U BEOGRADU
Pošto je Mladen Selak doneo Odluku da će Fondacija dići spomenik Pupinu u Beogradu pored Tesle Božić je otišao u Vevčane da se sretne sa prof.Pavlem Mitrevskim i proveri neke informacije vezane za Moskopolje i Goru. Domaćin je bio član UO Fondacije Stefan Đorđevski. U povratku za Beograd, inspirisan pozitivnim događanjima Božić je napisao sledeći tekst, zadovoljan što će Pupin konačno dobiti Spomenik.
Razmišljanja posle puta kod Pupinovih predaka
Noć kišovita, i spavam i ne spavam. Još sam pod utiscima puta u Ohrid i Albaniju, gde smo posetili pretke Mihajla Idvorskog Pupina. Munja sevnu i ču se prasak. Ustajem. Kada se munja oglasi uvek se setim Nikole Tesle, mog zemljaka. Od spavanja nema ništa. Svanulo je. Oko šest časova, sedam u kola i put Beograda. Na uglu Kneza Miloša i Bul. Kralja Aleksandra nova zgrada. Nekada je tu bila kafana “Tri lista duvana”. I baš taj plac kupuje Mihajlo Pupin. Kupio ga je da bi tu sazidao kuću i proveo starost. Odatle najbolje vide svoj Idvor i Avalu koja mu je kao detetu bila simbol moći Srpske države. Obaveze su ga sprečile u tome. Krećem Bulevarom prema Vuku. Zastajem kod Tesle. Tišina, saobraćaja nema. Sedi sam, ozbiljan i udubljen u svoju knjigu. Dugo ga posmatram. Odjednom podiže glavu, pogledi nam se susretoše i poče da mi se žali na svoju samoću: “Dovedite mi Pupina. Postavite ga pored mene. Zaslužio je. I neću biti sam. Samoća je i na ovom svetu teška, nepodnošljiva i ubija.” Trgnem se, razmišljam. Pupin je na samrti pozvao Teslu da dođe u bolnicu. Tesla je došao i pomirili su se. Ostali su sami. Šta su razgovarali? Da li su završili razgovor? Imaju puno zajedničkog. Ako bi bili zajedno, imaće o čemu da razgovaraju.
Iako su bili daleko od svoje domovine, uvek su bili sa njom. Voleli su domovinu. Pomagali su joj. Slali su pomoć. Tada im je domovina bila “preko bare”. Sada je kafana “Domovina” preko puta. Ne, oni nisu bili ljudi kafane. Bili su ljudi primenjene nauke – genijalni pronalazači. Možda sada nisu tako strogi. Posmatraće ih njihovi studenti, njihovi sledbenici, a i oni njih. Mladalački smeh će ih razgaliti, pa kako i ne bi, voleli su mladost. A možda će neki put da pređu ulicu i sednu sa njima, da nazdrave za desetku u indeksu ili za diplomu. Pa zato hajde da pitamo ljude nauke, naše urbaniste, građane, studente šta misle da Pupin popuni prazno mesto sa leve strane od Tesle. Znam da nemamo para ni za žive, a kamoli za spomenik, ali tu će nam pomoći Fondacija “Mladen Selak – mladi pronalazač” i dijaspora... Pa zar se i Pupin nije proslavio i vinuo u nebeske nedostižne visine, zar ne zaslužuje i on spomenik u Beogradu? To je jedini način da ga ne zaboravimo i da mu se odužimo za njegove zasluge kao najvećeg srpskog lobistu u svetu. Možda tako skinemo i zlu kletvu sa srpskog roda o kojoj Njegoš govori. Da mladu generaciju učimo da idu njegovim stopama i da mu se dive.
Milan Božić
Nikola Tesla više neće biti sam, dobiće Mihajla Pupina za društvo. Kao narod, time ispravljamo jednu veliku nepravdu prema dragulju koji se rodio u njemu.
Koliko su ideje o spomeniku Mladena Selaka bile utemeljene u njegovoj porodici najbolje se vidi po tome što posle njegove smrti brigu preuzima Nevenka Dedić ćerka Selakova. Bila je u Idvoru na Oktobarskim susretima 2014.dajući punu podršku u daljem radu Fondacije. Posebnu zahvalnost je uputila, pored predsedniku Fondacije Božiću, akademiku Nikoli Hajdinu, Slobodanu Simiću, generalu Branku Krgi, prof. Branku Kovačeviću, prof.Milanu Raspopoviću i drugima koji su najzaslužniji za uspeh Fondacije.
Značaj spomenika Pupinu je u ravni priznanja Inovacijskog pokreta od strane predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, predsednika Vlade SFRJ Ante Markovića, predsednika Srbije dr. Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, koji su bili pokrovitelji Oktobarskih susreta u Idvoru 1979. 2004. i 2014.
Skupština SFRJ donela je Odluku o Inovacijskom pokretu, gde je ekspoze podneo Savezni ministar za nauku i tehnologiju dr. Trpe Jakovleski. U Odluci piše da je 1975. udarna godina jednog dugoročnog i kompleksnog procesa u kome treba angažovati sve društvene snage da se menja odnos društva prema pronalazaštvu. Sve do 1979. godine kada su održani prvi Oktobarski susreti posvećeni Mihajlu Pupinu forsirao se Nikola Tesla čiji je KULT dominirao i sve je bilo vezano za njega. U Inovacijskom pokretu sve veći broj stručnih ljudi pominju akademika Rajka Tomovića dajući mu za pravo da je Mihajlo Pupin neopravdano zaboravljen i da je daleko zaslužniji od Nikole Tesle. To je posebno došlo do izražaja posle prihvatanja predsednika Tita da bude pokrovitelj prvih Oktobarskih susreta. Dr. Koča Jončić koji je od kvazi patriota bio razapet na krstu dotle je uradio ogroman posao da bi se što bolje obeležilo 125 godina od Pupinovog rođenja u Americi i Jugoslaviji.
Tito prima delegaciju OS sastavljenu od najboljih pronalazača iz radnih organizacija koju su predvodili Mika Špiljak i prof.Dragutin Bošković na Brdu kod Kranja 27.aprila 1979.
Predsednik Tadić prima delegaciju OS 2004. povodom obeležavanja 150 godina Pupinovog rođenja koju je predvodio akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU. Prisutni Slobodan Milosavljević, predsednik PKS,
Milan Božić i Nikola Stojšić.
Predsednik Nikolić prima 4.marta 2014. delegaciju Odbora za obeležavanje 160 godina rođenja Mihajla Pupina koju predvodi prof. Branko Kovačević, prisutni Milan Božić, Duško Belić, akademik Đorđe Šijački i Željko Šajn.
Ono što nije zapisano kao da se nije ni desilo, jer ništa nije pošteđeno zaborava.Tako nas istorija uči, koja je prepuna zaboravljenih heroja i velikih događanja. Pamćenje naroda je nesigurno i podložno promenama politike pa deo prošlog vremena ako ne odgovara režimima može zauvek da nestane. Tu sudbinu je doživeo Pupin, a danas Inovacijski pokret u Jugoslaviji, pravo bogatstvo ideja za oživljavanje proizvodnje, za koga se niko ne intersuje. Samoljubljivi političari kod nas do danas uglavnom vlast drže praznim obećanjima ignorišući iskustva Jugoslavije, jedne od najuglednijih država u svetu 70-tih godina XX veka. Tako odbacuju najznačajniji resurs u svetu za privredni razvoj Tehnološke inovacije, za koji mnogi nisu ni čuli. Zato Fondacija stalno preko trideset godina o tome piše. Glasnik 10 je ceo posvećen idejama i velikanima Inovacijskog pokreta. Time ostaje nada, da će neko posle mnogo godina, pronaći naše tekstove i poći tragom koji će ih odvesti do zaboravljenih heroja Inovacijskog pokreta Mike Špiljaka, Dragutina Boškovića, Radeta Galeba, Ante Markovića, akademika Dragutina Zelenovića i Rajka Tomovića i mnogih drugih. Trag će ih dovesti do jednog od 500.000 pronalazača kao što su Velja Debeljak Radna organizacija “Uča” iz Vršca, Milan Veljković Šuret koji je bio u delegaciji kod Tita, iz RTB Bora čiji je Aktiv pronalazača iskazivao Inovacijski dohodak u ukupnom dohotku Kombinata u iznosu od 45%, Radiša Mikić genijalni pronalazač iz Željezare Smederevo i mnogi drugi.
Velja Debeljak. Bio je simbol uspešnog pronalazača koji je čitav proizvodni proces u “Uči” unapredio.
Rezultati Inovacijskog pokreta najbolje su se ogledali u proizvodnim radnim organizacijama koje su tu aktivnost usmeravale preko svojih Aktiva pronalazača. Na slici ispod vidi se Božić u poseti Aktivu pronalazača industrije precizne mehanike u Beogradu gde je program rada bio rasprava o iskazivanju Inovacijskog dohotka.
