Back'up | Fondacijamladenselak

BORBA ZA PUPINOV SISTEM VREDNOSTI

U Jugoslaviji 70-tih godina prošlog veka, delovao je jak Inovacijski pokret, koga je Skupština SFRJ proglasila 10.12.1974. na preporuku Generalne Supštine Ujedinjenih Nacija. Na čelo Poketa izabran je Mika Špiljak predsednik Saveza Sindikata Jugoslavije, blizak saradnik predsednika Republike Josipa Broza. Osnovni cilj Pokreta је da se u jednom dugoročnom i kompleksnom procesu angažuju sve društvene snage na promeni odnosa društva prema pronalazaštvu odnosno primeni Tehnoloških inovacija u proizvodnji. Preporuka je da se preko Invacijskog pokreta u zemljama u razvoju privredni razvoj, koristeći sopstvene snage, Tehnološkim inovacijama podigne na viši nivo i tako doprinese bržem ekonomskom razvoju siromašnih zemalja. To je vreme pravednijih međunarodnih ekonomskih odnosa, kada su se UN angažovale na smanjenju jaza bogatog Severa i siromašnog Juga.

Narodno pozorište u kome su održani Oktobarski susreti 1989. na kojima je prisustvovao predsednik Vlade Ante Marković. Susreti su forsirajući ekonomski razvoj pokušali da spase raspad SFRJ. Na slici poznati pronalazač, pčelar Čiča Milorad.

Proglašen je 1979. Dan novatora Jugoslavije 12. oktobar u T. Užicu kada je Nikola Tesla prijavio 1887. svoj najznačajniji patent.To je bio Dan društvenog priznanja i vrednovanja kreativnom radniku u proizvodnji. Tada je počelo u Idvoru 9. oktobra obeležavanje Pupinovog rodjendana na tkz. Oktobarskim susretima. Inovacijski pokret time započinje borbu za afirmaciju zaboravljenog Pupina uz snažnu podršku Američke ambasade u Beogradu i ambasadora Lorensa Iglbergera. Tu se između ostalog podnosio izveštaj i nagradjivali su se najuspešniji radnici i svi oni koji su posebno doprineli napretku Pokreta. Mihajlo Pupin je proglašen tada u Novom Sadu simbolom vrednosti ovog Pokreta i prihvaćen je njegov sistem privrednog razvoja Putem u Inovacijsko društvo. Koliko je Inovacijksi pokret bio snažan, započet u zlatno doba SFRJ, najbolje govori što Kina, koja se tada otvarala prema svetu izučava Inovacijski pokret i maksimalno koristi njegove ideje. Tu se posebno misli na privredni razvoj, koji počiva na Tehnološkim inovacijama. Kina osniva Državnu Upravu za Patente koju nisu imali, usvajaju nacionalni Zakon o patentima i postaju članovi Medjunarodnog patentnog sistema (Pariska Konvencija osnovana 1883.god, upravo onako kako je to u Jugoslaviji). Oktobarski susreti 1989. posvećeni jugoslovenskim pronalazačima pod pokroviteljstvom izvanrednog predsednika Savezne Vlade Ante Markovića održani takođe u T.Užicu samo su potvrdili koliko je Kina cenila pokret.

Po raspadu SFRJ održavanje Oktobarskih susreta u kontinuitetu preuzela je Fondacija Mladen Selak. Osnovana je sa ciljem da se Pupin kao svetski naučnik i najveći srpski lobista otrgne od zaborava. Pupinovo delo treba koristiti u stvaranju zdrave nacije, usmeravanjem mladih na njegov sistem vrednosti, kako je to Amerika radila. U SAD-u je Pupinova autobiografija Od Pašnjaka do naučenjaka sa Harijet Bičerovom knjigom Čiča Tomina koliba bila obavezna lektira u srednjim školama.

Kičma Pupinovog sistema vrednosti je obrazovni sistem i stvaranja Kulta kreativnog radnika u neposrednoj industrijskoj proizvodnji. Poznata Pupinova Poruka mladima: Nemoj misliti da kad si završio neki prestižni fakultet, neku drugu školu ili zanat, da si postao gospodin.Tek tada si samo sluga dobrog gospodara a taj gospodar je RAD. U stvaranju Kulta kreativnog radnika njegova poruka je, da svi mislimo i svi radimo, ali ono što najbolje znamo. Poruka radnicima koji žele MIR i rutinsku proizvodnju da reč MIR pretvore u stvaralački nemir, pa MIR treba čitati na tri načina:

Misli i radi (MIR), aksioma koju usvaja svaki kreativni radnik čiji je cilj privredni razvoj na osnovu savremenih tehnologija
Marketing, istraživanje, razvoj (MIR) su prioritetne poslovne funkcije savremenog preduzeća inovacijskog društva
Masovni inventivni rad (MIR) masovno učešće u poboljšanju postojećih tehnologija i kreativnog rešavanja uskih grla u proizvodnji

Ovakva filozofija privrednog razvoja stvara u kompanijama Aktive pronalazača i posebno se iskazuje inovacijski dohodak (npr.RTB Bor je imao preko dve hiljade članova Aktiva pronalazača i oko 45% udela inovacijskog dohodka u poslovanju. Posebno tužan primer današnje Galenike u kojoj je delovao jedan od najboljih Aktiva u SFRJ i brojao oko 550 članova a preko 50% inovacijskog dohotka je učestvovalo u poslovanju i tada bila fabrika svetskog ugleda). Mnoge fabrike su tada imale dohodak preko 50% iskazanih kroz inovacije, pomenimo samo neke: Željezara - Štore, Viskoza - Loznica, Rudi Čajevac - Banja Luka, Željezara - Smederevo, TOZ - Zagreb, Alakaloid - Skoplje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo - Novi Sad, Aluminijski kombinat - Titograd, TAM – Maribor, Industrije precizne mehanike – Beograd, Energoinvest – Sarajevo, Jugoturbina – Karlovac, Trepča – Kosovo i mnoge mnoge druge

Na Susretima se razgovaralo između ostalog o Pupinovim idejama o obrazovnom sistemu, privrednom razvoju i njegovim patentima, usmeravanju mladih na nauku i tehniku i moralne vrednosti. Nije zaboravljen Pupinov patriotizam, posebno iskazan u Balkanskim i u Prvom svetskom ratu, kroz koje je između ostalog štićeno Hrišćanstvo od Turaka. Istovremeno, dodeljivane su nagrade mladim talentima kao i istaknutim naučnim i društvenim radnicima. Pupinovu zlatnu medalju, koju je 1958. ustanovila vlada SAD sa Kolumbija univerzitetom za poseban doprinos od nacionalnog interesa, do sada je u našoj zemlji dodeljeno preko 200 medalja.Takodje dodeljivana je i Selakova novčana nagrada sa medaljom mladim pronalazačima koji su na svojim patentima osnovali firmu kao i Simićeva nagrada uspešnim privrednicima.

Pokrovitelj Oktobarskih Susreta su bili: predsednici republika ili vlada Jugoslavije odnosno Srbije, SANU-a, Privredne komore, Sindikata. Prvi pokrovitelj je bio Josip Broz Tito, zatim Mika Špiljak, Ilija Vakić, Dragutin Zelenović, Marjan Rožič, Ante Marković kao najveći reformator Pokreta, Boris Tadić koji je govorio u Idvoru i Tomislav Nikolić kao i organizacija UN za Intelektualnu Svojinu WIPO iz Ženeve i američka Ambasada u Beogradu.

Milan Božić evocira uspomenu na Boškovićevo delo.

Oktobarski susreti 2018. su bili posvećeni 100-godišnjici pripajanja Vojvodine Kraljevini Srbiji i Pupinova uloga u tome, pokrovitelj Pokrajinska vlada Vojvodine. Jubilarni 40-ti Oktobarski susreti 2019. posvećeni su 100-godišnjici Pupinovog delovanja na Pariskoj Mirovnoj konferenciji i Pupinovom sistemu vrednosti.

U Muzeju u Idvoru postoje svi podaci o najznačajnijim ličnostima Inovacijskog pokreta, dobitnicima Pupinove zlatne medalje i počasnim građanima Idvora. Svi oni koji su posebno doprineli organizovanju Oktobarskih susteta kroz ovih 40 godina, ostaće trajno zabeleženi u Muzeju.

Razvijajmo Srbiju sistemom vrednosti Mihajla Pupina

to je glavni cilj Oktobarskih Susreta

Idvor obeležava veliki Jubilej, 40 godina otkako je započeta na tz Oktobarskim susretima borba za afirmaciju ovoga svetskog a našeg genija. S obzirom na složenu ekonomsku situaciju pogotovu od raspada SFRJ pokušavamo da Pupinovo delo stavimo u funkciju rešavanja nagomilanih problema. Zato je 2019. tema Susreta bila: “Menjajmo Srbiju Pupinovim sistemom vrednosti”, kako se to Amerika razvijala na Pupinovom delu.

Oktobarski susreti 2019. Idvor

Izlaganje na tu temu podneo je Milan Božić, predsednik Fondacije.

Molim vas prvo da minutom ćutanja odamo poštu velikanu ovih Susreta akademiku Nikoli Hajdinu, koji nije više među nama.

Danas je veliki dan za nas Pupinovce jer smo tačno pre 40 godina skrenuli ozbiljnu pažnju Jugoslaviji na ovog našeg a svetskog genija. Ostalo nas je jako malo koji smo od početka podržavali Susrete. Danas su sa nama Rade Gaborović, Bora Matić, prof.Milan Raspopović, prof.Rajko Unčanin i naš Uča, svedoci kako je sve počelo. Nema nam glavnog zaštitnika Susreta po raspadu zemlje, akademika Nikole Hajdina, koji je poslednjih 20 godina redovno bio u Idvoru.

Mihajlo Pupin je bio ne samo proslavljeni naučnik već i najveći srpski patriota i lobista. On je digao ugled Srbije u svetu i doprineo da lakše preživi strahote Balkanskih i Prvog Svetskog rata. U Srbiji 1915. hara tifus. Pupin šalje tri medicinske misije sa hranom, lekovima i osobljem. Jednu u Beograd, kojom je rukovodio dr.Edvard Rajan, koga su zvali spasilac Beograda. Drugu misiju šalje u Niš, sastavljenu od 24 studenta Kolumbija univerziteta koju predvodi dr.Daglas Dold, spasilac Niša. Treću koju vodi dr.Džon Frotingham šalje u Ohrid i okolinu. Sva trojica su bili veliki zaštitnici lokalnog stanovništa od okupatora.

Pupin je, kao amerikanac, bio veliki srbin ali i jugosloven, bio je najbolji ambasador svih naših patnji i stradanja ali i vrlina. Amerika je gradila svoj sistem vrednosti na delima Harijet Bičer koju je cenio Linkoln i Mihajla Pupina koga su poštovali predsednici Teodor Ruzvelt, Taft, Vilson, Harding i Huver. Kod nas je satanizovan 1945. ,gde mu se praktično ni ime nije smelo pomenuti.

Želja pokretača ovih Susreta Prof. Rajka Tomovića, dr Koče Jončića, prof.Dragutina Boškovića i dr. Velje Kostića je bila da Pupina koristimo onako kako je to Amerika radila. Koristila ga je za prosperitet zemlje i rešavala svetsku ekonomsku krizu 30ih godina prošlog veka. Početak 70ih godina je bilo zlatno doba Jugoslavije. Skupština SFRJ donosi Odluku o Inovacijskom pokretu, na osnovu rezolucije Generalne Skupštine UN, da bi unapredila svoj privredni razvoj, oslanjanjem i na sopstvene snage. Samo sopstvene snage obezbeđuju stabilnost i štite svoju privredu od transnacionalnih kompanija, koje žele kolonijalne a ne partnerske odnose pri stranom ulaganju i transferu tehnologije.

Priznanje Privredne Komore Srbije povodom 40 godina održavanja Oktobarskih susreta.

Po raspadu zemlje Susreti su preživeli zahvaljujući u prvom redu Srpskoj Akademiji Nauke i Umetnosti, Privrednoj Komori Srbije i rektoratu BU. Posebnu ulogu su odigrali Mladen Selak, Slobodan Simić, ugledni srpski privrednik, akademik Nikola Hajdin,dr Slobodan Milosavljević, prof. Branko Kovačević i drugi. Pokrovitelji su nam bili predsednici Republike Srbije Boris Tadić 2004., bio u Idvoru kao velika podrška afirmaciji Pupina i Tomislav Nikolić, pokrovitelj za 2014. Ovde smo naveli samo najznačajnije ličnosti tokom ovih 40 godina, da bi videli koliki je značaj posvećen Susretima. Oni pokazuju da mudri Kinezi nisu slučajno izučavali Inovacijski pokret u Jugoslaviji i koristili Pupinov Put u Inovacijsko društvo da bi razvijali svoju privredu.

Šta podrazumevamo pod Pupinovim sistemom vrednosti?

Pupin je dostigao nebeske visine, a nije bio ni ohol ni gord. Napadali su ga njegovi sunarodnici da je lažni pronalazač, austrijski špijun, da je niko i ništa, optuživali ga za proneveru novca, kada je bio spreman da celo svoje bogatstvo da za Srbiju. Sa bolom u duši na to je prijateljima govorio: „Nikada ne mrzite one koji vas napadaju. Spas nam je svima u tome da se pokajemo i oprostimo. Moj narod je kroz istoriju mnogo propatio i zato nema poverenja posebno u obrazovane ljude” – tako Pupin oprašta teške uvrede na svoj račun. Takav čovek, veliki hrišćanin, bavio se ozbiljno i privredom. Zalagao se za Inovacijsko društvo u kojem dominira kreativnost radnika u neposrednoj proizvodnji i za obrazovni sistem koji od mladih stvara čestite ljude i dobre radnike. Kad završe škole oni ne postaju gospoda, kaže Pupin, već sluge i to sluge dobrog gospodara, a taj gospodar je rad. Radnici treba da su najviše nagrađeni, posebno oni koji rade u direktnoj proizvodnji i stvaraju Tehnološke inovacije. Inovacije su moćno sredstvo koje oplemenjuju uvezene tehnologije i strana ulaganja, rešavaju problem nezaposlenosti, i postižu viši životni standard. Kao što nema ukrasa na voćki bez plodova, tako nema stabilnog privrednog razvoja bez Tehnoloških inovacija. Na taj način se stvara bogato društvo gde ljudi svojim poštenim radom mogu dobro da žive.

Predsednik Tadić u razgovoru sa Selakom i akademikom Nikolom Hajdinom na OS u Privrednoj Komori Srbije 2003.

Gde smo danas u Pupinovom sistemu vrednosti?

To nam najbolje govore podele u društvu gde se ogromna energija troši na žestoke sukobe umesto da je udruženi koristimo za ekonomski oporavak zemlje. Trebalo bi prvo da budemo čestiti i pravični, da se uzajamno poštujemo, da uvažavamo drugo mišljenje, da nikoga olako ne optužujemo i ako to radimo da reči budu blage a argumenti jaki. Sve je ovo Pupin naučio od Linkolna od koga potiče snažna Amerika. Linkoln koji je i sam bio pronalazač čija politička vizija omogućava milione pronalazaka je govorio: “kao što ne želim da budem rob, tako ne želim ni apsolutno da vladam. Želim da budem samo sluga svom narodu, ne praveći razliku između onih koji su za mene ili protiv mene. U politici mogu da postignu dobre rezultate samo oni, koji u prvi plan stavljaju ljude i bolji život.” Pupin ceni političke lidere koji su ekonomski reformatori i koji dižu životni standard. Znao je Pupin da kritikuje predsednika Kalvina Kulidža zato što nedovoljno ceni velike stvaraoce, ali i da hvali predsednika Herberta Huvera što je obezbedio 1929. veličanstvenu proslavu u SAD-u, 50 godina od pronalaska sijalice. Cela Amerika je slavila to kao nacionalni praznik, a na dan pronalaska sijalice, 21.oktobra, 2 minuta je bila u mraku. Predsednik Huver posebnu pažnju ukazuje pronalazaču Tomasu Edisonu koji je tad imao 84.

Kada je u pitanju obrazovni sistem i položaj radnika u proizvodnji daleko smo od Pupina. Veliku nam štetu nanose agresivni rijaliti programi na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, kao i priča o kupovini diploma. Ne pamtimo kad smo na televiziji videli, osim nasilja, jedan sadržajan i poučan film koji bi mladu dušu nadahnuo dobrim delima. Toliko agresivnosti i u emisijama na TV-u koje afirmišu kriminalce i tz kontroverzne biznismene. Onda se svi čudimo otkud toliko vršnjačkog nasilja u školama. Kao da ne znamo da televizija ima ogromnu ulogu u formiranju mlade ličnosti. Koliko cenimo znanje najbolje nam govori činjenica da je retko koji medij poput RTS-a objavio in memoriam legende srpske nauke Nikole Hajdina.

Akademik Hajdin, akademik Tasić, Milan Božić i Sava Radović u poseti mladom

preduzetniku ing. Vojislavu Stanojeviću.

Uvek je zahvalno o radnicima voditi računa, Pupin kaže, ne samo zbog ekonomskih već i moralnih vrednosti. On često pominje svog prijatelja Vladu Ilića, koji je u to vreme mnogo vodio računa o tome da radnici budu zadovoljni i tako je izgradio veliku tekstilnu industriju. Kada su ga vlasti 1945. osudile na robiju intervencija Čerčila spasla ga je sigurne smrti. Njegovi radnici nisu zaboravili velikog čoveka i pomogli su mu po izlasku sa robije. Ubrzo je preminuo, a nekadašnji radnici “Štofare” su organizovali sahranu i brinuli o njegovoj supruzi i ako je to tada bilo opasno.

Za neke teškoće koje imamo danas mnogo je kriv i neoliberalni koncept kapitalističkog razvoja na globalnom nivou. Taj koncept je doprineo povećanju siromaštva u našoj zemlji stvarajući bogatu elitu koju ne interesuju siromašni ni socijalna pravda u državi. Zakoni tržišta su za njih iznad svega a ekstra profit je po svaku cenu najvažniji. Oni ignorišu sopstvene kreativne snage, posebno u proizvodnji, jer forsiraju privatizacije, strana ulaganja, međunarodne kredite, donacije i poreze. U takvim uslovima nema inovacija pa ni boljeg života.

Šta smo postigli za ovih 40 godina?

Pupina smo uspeli približiti srpskom narodu ali njegov sistem vrednosti manje je prisutan danas u našoj zemlji, nego što je bio 1979. pa i 1989. Zahvalni smo danas Vladi Republike Srbije što smo dobili Pupinov most. Nikako ne možemo da razumemo Skupštinu grada Beograda zašto nije realizovala postavljanje spomenika Pupinu ispred ETF pored Nikole Tesle. Fondacija je obezbedila sva neophodna dokumenta i dozvole i uradila idejni projekat. Verujemo da će Skupština grada shvatiti grešku i po ugledu na vladu Srbije pomoći izgradnju spomenika Pupina pored Tesle na koji se čeka godinama.

Predsednik Privredne komore Srbije uručuje priznanje najboljem kolektivu

Fondacija Mladen Selak je preko 1500 đaka i studenata pomagala što i danas čini, koliko joj mogućnosti dozvoljavaju. Dodeljivala je posebno nagrade: jednu od 3000$, dve od 2000$ i tri od 1000$ za mlade preduzetnike i pronalazače koji su na sopstvenim patentima razvijali firme. Dobro se sećam kako je akademik Hajdin bio zadovoljan kad smo posetili 2004. u Valjevu prvonagrađenog mladog pronalazača Vojislava Stanojevića, dipl.ing. koji je na sopstvenim inovacijama razvio proizvodnju prerade voća i zapošljavao 12 ljudi. Hajdin je tada rekao: „Ova zemlja bi cvetala da je više Mladena Selaka“.

Kada radiš ovako značajan posao volonterski tolike godine, umoriš se, i treba pripremati nove ljude kako se Susreti i Fondacija ne bi ugasili. Snagu mi daje sećanje na Miku Špiljaka, Dragutina Boškovića, akademika Dragutina Zelenovića, Mladena Selaka, akademika Nikolu Hajdina i druge i to što sam imao privilegiju da upoznam tako velike ljude od kojih su mnogi postali moji prijatelji. Molim se Gospodu da mi da snage da završim treće izdanje moje knjige “Mihajlo Pupin najveći hrišćanin među naučnicima”. Ona će pokazati da jedino ako poštujemo sistem vrednosti koji je izgradio Mihajlo Idvorski Pupin Srbija može da ide napred.